Spomenik Njugrejndž u Irskoj, za koji se pretpostavlja da je sagrađen otprilike 3.200 pre nove ere, nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine, a veo misterije koji ga prekriva još uvek intrigira naučnike.
Arheolozi Njugrejndž smatraju jednom od najlepših „prolaznih“ grobnica, grobnica koje se sastoje od nekoliko grobnih komora prekrivenih zemljom ili kamenom.
Malo se zna o tome ko je sagradio Njugrejndž, dok je svrha takozvane mega grobnice i dalje ostala misterija. Istraživači pretpostavljaju da je spomenik sagrađen za ritualna okupljanja i da je služio kao mesto gde su ljudi odavali počast svojim precima.
Svi naučnici saglasni su oko jedne stvari kada je reč o Njugrejndžu – to je inženjerski podvig.
Spomenik je usklađen sa zimskim solsticijumom – najdužom noći i najkraćim danom u godini. Kada sunčev zrak uđe u grobnicu, on osvetljava hodnik dug 18 metara koji vodi do grobnih komora.
Arheologe zbunjuje kako su neimari uspeli da izgrade tako složen spomenik, s obzirom da su imali samo rudimentarnu tehnologiju.
U grobnim komorama se nalazi pepeo i kosti nekoliko osoba. Ko su one, takođe, je misterija.
Naučnici pretpostavljaju da su u Njugrejndžu sahranjene samo osobe visokog staleža poput sveštenika ili vladara.
Fasada spomenika, koja je otprilike pet vekova starija od piramida u Gizi i Stounhendža, napravljena je od belog kvarca. Unutrašnjost spomenika ukrašena je rezbarijama u kamenu.
https://www.instagram.com/p/CHfxsUwL3ZM/?utm_source=ig_embed&ig_rid=dac97867-993c-4681-84c5-43860ccde26b
Arheolozi veruju da su bile potrebne decenije da se izgradi ovakav spomenik, prenosi Sputnjik internešenal.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com