Dr Apstajn je bio poznati lekar koji je stekao diplomu u svom rodnom gradu, a onda otišao u Menhetn, u Njujork. Ubrzo je pozvan da održi govor u svom rodnom gradu. Dok je stavljao svoje radove na pult, papiri su skliznuli na pod i kada se sagnuo da ih pokupi, upravo u pogrešnom trenutku mu se desio maler. On je „pustio gas“ i pošto je bio uključen mikrofon, smešan zvuk se čuo amfiteatrom.
Bilo mu je neprijatno, ali je povratio staloženost kako bi završio svoje predavanje. Kada je izgovorio poslednju rečenicu, istrčao je napolje, sa željom da se više nikada ne vrati u svoj rodni grad.
Decenijama kasnije, kada je njegova majka ozbiljno obolela, vratio se da je poseti. Rezervisao je hotelsku sobu pod lažnim imenom, Levi, i stigao kasno u noć.
Hotelski službenik ga je upitao: „Da li je ovo vaša prva poseta našem gradu, Gospodine Levi?“
Dr Apstajn je odgovorio: „Mladiću, ne, nije. Ja sam odrastao ovde ali onda sam odselio.“
„Zašto niste dolazili u posetu?“ pitao ga je službenik.
„Bio sam u poseti samo jednom, pre mnogo godina, ali nešto se desilo i od tada me je bilo previše sramota da se vratim.“
Službenik ga je tešio: „Gospodine, nemam vaše životno iskustvo, ali jedna stvar koju sam naučio je da ono što je često nezgodno za mene, nije upamćeno od strane drugih ljudi. Kladim se da je vaš incident takođe zaboravljen“.
Dr Apstajn je odgovorio: „Mladiću, sumnjam da je to slučaj sa mojim incidentom.“
„To se desilo davno?“, upitao je službenik.
“ Da, pre mnogo godina.“
Službenik ga je upitao:“Da li se to desilo pre ili posle Apstajnovog prdeža?“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com