Nesreća nikada ne dolazi sama, obično se kaže kada se maleri nižu jedan za drugim. Maler je nesreća sa manjim ili većim posledicama. Isto važi i za sreću, jer svako je kovač svoje sreće, bar se tako kaže.
Nauka još ne može da odgonetne kako, zašto i kada nastaju nesreće pošto obim i žestina neprijatnih slučajeva zavise od bezbroj drugih okolnosti. Kod nekih ljudi se nesrećni slučajevi javljaju češće nego kod drugih. Ljudi se razlikuju po sklonosti ka nesrećama. Neki su im skloni, a drugi opet – ne.
Čovek kome se često događaju baksuzluci dobio je i naziv – baksuz. Takvih ima svuda i uvek. On nanosi štetu drugima, ali najčešće sebi. To su oni ljudi kojima uvek padne saksija na glavu, oni koji se okliznu o koru od banane i polome se, oni koji upadaju u otvorene šahtove, zubaru se uvek polomi bušilica kada njima buše zube, njima se kvare mašine za pranje veša, i to kada nisu kod kuće, pa poplave ceo stan i tako dalje.
Baksuzi kao da sami izazivaju štetu. Indijski mudrac Sogjal Rinpoče ima uputstvo kako izbeći štetu od baksuza. Kako bi mogao biti utešen bez patnje onaj koji se okreće ka šteti i patnji, pa patnju utiskuje u sebe, a sebe u patnju i na nju gleda, i ponovo na nju gleda, i sa njom ćaska, pa govori sa štetom i šteta onda opet sa njim ćaska, i oboje se gledaju licem u lice. Dobar se, naime, čovek nikada ne treba tužiti na štetu ni na patnju. On se radije treba tužiti što se tuži i što u sebi zapaža pritužbe i patnju.
Ako ova stara indijska kletva ne uspe, probajte sa starim i oprobanim pljuckanjem ili bacanjem kamenčića na obe strane. Možda ćete i tako uspeti da oterate baksuzluk. Šta tek sa danom u mesecu koji je 13. i pada u petak? U svakoj godini ima ih nekoliko. Tog dana će samo sujeverni baksuzi pomisliti da će ih baš zbog toga zadesiti neki maler.
Zato, ako vam sledećeg puta ode autobus ispred nosa, a svaki taksi pored vas prođe kao da ne postojite, a još ste u strašnoj žurbi, to još uvek ne mora da znači da ste pravi baksuz.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com