Na današnji dan, 20. januara 1921. godine, umro je srpski vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovodja, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji. Kao komandant Prve armije (1914-15) komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austro-ugarskom vojskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je više vojnih dela, medju kojima je najznačajnije „Strategija“ (1907).
1265 – Prvi put je sazvan engleski parlament. Donji dom činila su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva gradjanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo.
1612 – U duševnom rastrojstvu umro je Rudolf II, rimsko-nemački car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri rimokatolike i protestante u mnogome je doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.
1667 – Završen je trinaestogodišnji rat Rusije i Poljske, koji je izbio kada su pobunjeni ukrajinski Kozaci priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u selu Andrusovu kod Smolenska, Poljska je bila primorana da Rusiji ustupi Kijev, Smolensk i deo Ukrajine na levoj obali Dnjepra.
1841 – Završen je Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poražena Kina je bila primorana da Britancima plati ratnu odštetu i da im prepusti Hong Kong.
1876 – U Cetinju je održana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore.
1887 – SAD i Havaji su sklopili ugovor po kojem su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu.
1936 – Umro je Džordž V (George) britanski kralj od 1911. Tokom njegove vladavine Britanija je stekla (Versajskim ugovorom 1919) neke nemačke kolonije i mandat nad nekim turskim posedima (Severski ugovor 1920). Nasledio ga je Edvard VIII (Edward) koji je iste godine abdicirao.
1945 – Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Roosevelt) inaugurisan je četvrti put za predsednika SAD, jedini u istoriji SAD koji je četiri puta biran za predsednika.
1945 – Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, učesnik u svim ratovima od 1876. do 1912, kada je unapredjen u čin generala. Od 1915. bio je načelnik Generalštaba, a u septembru 1918. komandovao je srpskim snagama u proboju Solunskog fronta, posle čega je dobio čin vojvode.
1961 – Džon Kenedi (John Kennedy) je u 43. godini inaugurisan za predsednika SAD kao najmladji šef države u njenoj istoriji.
1973 – U Konakriju je ubijen Amilkar Kabral (Amilcar Cabral), jedan od vodja borbe protiv portugalskog kolonijalizma u zapadnoj Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao i Zelenortskih ostrva.
1981 – Ronald Regan (Reagan) je u 70. godini preuzeo dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.
1981 – Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu su oslobodjena 52 američka taoca.
1984 – Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller), prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od jedne minute, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928.
1987 – U Libanu je kidnapovan Teri Vajt (Terry Waite), specijalni izaslanik Kenterberijskog nadbiskupa. U zatočeništvu je proveo skoro pet godina.
1990 – U Beogradu je održan poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije (14. vanredni kongres SKJ). Zbog neslaganja u rešavanju ključnih problema jugoslovenske zajednice, slovenačka i hrvatska delegacija napustile su taj skup. To je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time počeo raspad SFRJ.
1993. – Umrla je američka glumica holandskog porekla Odri Hepbern (Audrey Hepburn), dobitnica Oskara za film „Praznik u Rimu“, ambasador dobre volje UNICEF-a („Doručak kod Tifanija“, „Moja draga ledi“, „Sabrina“, „Rat i mir“, „Ljubav popodne“).
1996 – Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vodja PLO Jaser Arafat (Yasser) postao je prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.
2000 – U Ankari su se prvi put od 1962. sastali ministri inostranih poslova Grčke i Turske.
2001 – Filipinski predsednik Džozef Estrada (Josef) povukao se sa vlasti pod pritiskom demonstranata i vojske, a 16. aprila se predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.
2003 – Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom 1999. godine. U februaru 2009. oslobodjen je krivice i pušten na slobodu.
2005 – Vrhovni sud Ukrajine potvrdio je pobedu Viktora Juščenka na ponovljenim predsedničkim izborima.
2008 – U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji lider Demokratske stranke Boris Tadić ponovo je izabran za šefa države.
2009 – Barak (Barack) Obama je postao 44. predsednik SAD nasledivši Džordža Buša (George W. Bush) na tom mestu. Obama je prvi tamnoputi predsednik SAD.
2012 – Umro je olimpijski šampion u skijaškim skokovima i najbolji skijaš Češke svih vremena Jirži Raška.
2014 – Umro je Klaudio Abado (Claudio Abbado) italijanski dirigent, muzički direktor Milanske skale, Berlinske filharmonije, Londonskog simfonijskog orkestra i Opere u Beču, osnivač Evropskog orkestra mladih.
2016 – Ruski Gasprom raskinuo je ugovor sa „Transport Južni tok B.V“ (South Stream Transport B.V.) zaključen 2. oktobra 2013. godine o izgradnji gasovoda Južni tok. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 1. decembra 2014. godine da se realizacija Južnog toka obustavlja.
2017 – Donald Tramp (Trump) je u Vašingtonu položio zaletvu kao 45. predsednik SAD.
2019 – Ustavni sud Konga zvanično je proglasio Feliksa Čisekedija za predsednika države potvrdjujući sporne rezultate državne izborne komisije, pošto je prethodno odbacio žalbu opozicionara Martina Fajulua na izborne rezultate.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com