Pedeset godina nakon što je ubijen u šumama Bolivije, Kuba i Bolivija odaće u nedjelju i ponedeljak počast Ernestu „Če“ Gevari, mitskom liku revolucionarne borbe tokom Hladnog rata, piše France Presse. Na Kubi, gde svi školarci počinju radni dan zaklinjući se da će biti kao Če, središnja komemoracija održaće se u mauzoleju u Santa Klari u kom se od 1997. čuvaju posmrtni ostaci „gerilskog junaka“. Kubanski predsednik Raul Kastro, naslednik brata Fidela koji je umro u novembru 2016, trebalo bi da prisustvuje svečanosti u gradu gde je Guevara, zvani „Argentinac“, godine 1958. pobedio u ključnoj bitki protiv diktatora Fulgencija Batiste (1952.-1958.). Svečanost će se na Kubi tradicionalno održati 8. oktobra, na dan kada je Čea uhvatila bolivijska vojska. Njegovo četvoro dece, rođeni na Kubi gde i žive, učestvovaće na svečanosti na jugu Bolivije, gde je Če pogubljen idući dan, 9. oktobra 1967. godine. Na službenoj svečanosti prvi put će učestvovati i bolivijska vojska koja mu je do sada počast uvek odavala u vojarnama.
Službeni La Paz ističe da je sada „kontekst drugačiji“ od onog kada ga je bolivijska vojska uhvatila i pogubila uz blagoslov predsednika Renea Barientosa (1964-1969.), uverenog antikomuniste. Sadašnji socijalistički predsednik Evo Morales, deklarisani obožavalac Če Gevare, ističe da želi da ujedini ljude oko tog događaja. Mitski lik Bolivijska vojska, u pratnji dvojice kubansko-američkih agenata CIA-e, uhvatila je 8. oktobra 1967. Čea na čelu gladne i bolesne šačice gerilaca koji su preživeli borbe u Boliviji, gde su krenuli da podstiču revoluciju. Ranjenog u borbama, Gevaru su odveli u napuštenu školu u mestu La Higuera, gde je proveo svoju poslednju noć. Sutradan poslepodne, revolucionara je pogubio bolivijski narednik Mario Teran po Barientesovom naređenju. Gevara je tako sa 39 godina postao legenda, dok je vojska njegovo mrtvo telo izložila kao trofej u susednom gradu Valjegrandeu.
Na Kubi je Če pretvoren u pravog „sveca revolucije“, ističe Majkl Šifter, predsednik instituta Interamerički dijalog iz Vašingtona. „On predstavlja romantične godine revolucije, nabijene dobrom dozom utopije, pa ne čudi da je postao popularan, čak mitski lik.“ U celom svetu, njegova kultna slika, fotografija Kubanca Alberta Korde iz 1960, i dalje se dobro prodaje, reproducirana na milionima majica, postera i kapa koje vole mladi na pet kontinenata. Evropska krajnja levica, proizašla iz događaja 1968, i deo inteligencije velikim su delom pridoneli popularizaciji tog beskompromisnog čoveka poznatog po čeličnoj volji, uprkos fizičkim ograničenjima uzrokovanim astmom.
Gerilac u krvi
Da nije stradao 1967. u Boliviji, Latinska Amerika bila bi danas slobodna, suverena, nezavisna i socijalistička. Jer da je ostao na životu, pobedio bi“, uveren je njegov brat Huan Martin Gevara, 74-godišnjak koji živi u Argentini.
– Njegov moto bilo je sve ili ništa!“ Nakon studija medicine i čestih putovanja na kojima je stekao svoja uverenja, Gevara, rođen u Rosariju u Argentini, upoznao je u Meksiku Raula i Fidela Kastra i pridružio se gerilskoj borbi kubanskih revolucionara, tzv. „bradatih“, koja ih je dovela na vlast u Havani 1959. godine. Od svojih kubanskih drugova zadržaće nadimak „Če“, tipičan argentinski uzvik kojim se privlači pažnja sagovornika, pozdravlja ga ili izražava iznenađenje. Pristalica političkog nasilja, šest meseci je nadzirao krvavu represiju nad „kontrarevolucionarima“, što nikada nije porekao. Jedno vreme vodio je kubansku središnju banku i ministarstvo industrije. Idejni začetnik približavanja kubanske revolucije SSSR-u, posle se ogradio od sovjetskog zagovaranja „mirnog života“ sa zapadnim blokom i zauzimao se za strategiju osvajanja vlasti oružjem, ideologiju bližu maoizmu. Sredinom 1960-ih, to će ga polako udaljiti od Kube i Kastra, u to vreme oslonjenih na Moskvu. Sledili su mjeseci „nestanka“ kada je bio u Kongu kako bi, doduše bez uspeha, pokušao da organizuje oružanu revoluciju, nakon čega je u Boliviji pokrenuo svoj poslednji gerilski ustanak, prenosi Avaz.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com