Za devojčicu u nacističkoj Nemačkoj nije bilo veće časti nego da dobije zadatak da Fireru preda cveće. Gde god da se Hitler pojavio, uvek bi ga čekala savršena mala arijevka – plavih očiju i kose – koja bi mu predala buket cveća – po mogućnosti njegovih omiljenih karanfila.
Enelor Olberc je imala samo šest godina kada joj je rečeno da u Hanover dolazi Hitler i da je njoj zapala čast da mu preda buket. Danas 87-godišnja Olberc živi u Misuriju i prvi put je progovorila o susretu sa najokrutnijim čovekom u istoriji kao i još jednom moćnom figurom iz najtamnijeg razdoblja Nemačke – Kurtom Valdhajmom, nacistom koji je postao UN-ov generalni sekretar.
– Kad sam imala šest godina, predstavljala sam idealnu devojčicu u Hitlerovim očima. Bilo je to 1935. godine i tada niko nije znao u šta će se Hitler pretvoriti. Neki mogu da potvrde da je on 1935. bio beznačajan, ali nije bio nimalo glup. Moj učitelj, direktor, izabrao me zajedno sa još četiri devojčice iz drugih razreda kako bismo se upoznale sa Hitlerom i kako bi bile njegove „devojčice sa cvećem“ – kazala je Olberc.
Kako je rekla, ona je odabrana zbog izgleda. Rečeno joj je da mora da stoji u redu na ulici, sa drugim devojčicama, i mora da čeka Hitlera.
– Kad ste tako mali, 30 minuta vam se čini kao večnost i onog trena kad je Hitler došao, ja sam morala u toalet. Uspaničila sam se i prisetila kako mi je mama uvek govorila da prekrstim noge ako me jako potera. Bila sam očajna pa sam to i učinila – rekla je ona.
Hitler se nalazio u srednjem od tri automobiila i kad je izašao iz auta nije se ni nasmešio, priseća se Olberc.
– Bio je u tamnožutoj uniformi. Izgledao je uređeno i lepo, i krenuo prema nama s nekom ženom koja je nosila korpu. Prvo je prišao devojčici koja je imala njegove omiljene karanfile. Pomazio je po glavi i uzeo cveće. Zatim je prišao drugoj i učinio isto. Delovalo je kao da im daje blagoslov iako je bio bez ikakvih emocija, bez ijednog osmeha. Kad je došao do mene, pogledao me, ali mi nije dodirnuo glavu. Otišao je bez pozdrava, a ja nisam znala šta sve to znači – prisetila se.
Olberc je pomislila da je učinila nešto pogrešno, pogotovo nakon što je fotografisao jedan od Hitlerovih ljudi.
Hitlerova omladina je morala da jede ono što su im devojčice kuvale. Njeni roditelji se nikad nisu pridružili nacističkoj stranci, ali bili su imućniji. Otac je radio za Mercedes Benz, a majka je šila uniforme za naciste. Mama je obožavala da prima goste, pa im je kuća često bila puna nacista. Jednom je pozvala visoko vojno lice na večeru tokom rata, 1944. godine. Taj muškarac je odlučio da bi i devojčica trebala nešto da radi kako bi pomogla Hitleru, pa joj je naredio da sa 14 godina napusti dom i počne da kuva za buduće mlade naciste.
– Hitler je imao imanje u Augsburgu, gde su tinejdžerske grupe slušale predavanja. Tu sam morala da učim da kuvam, a ti jadni dečaci su morali da jedu našu hranu. Nas pet devojčica je kuvalo za dečake koji su bili stari između 16 i 18 godina – kazala je ona.
Jedna od stvari koje se najviše pribojavala bio je susret sa Kurtom Valdhajmom, koji je umro 2007. godine. Njegovi vojni zapisi izazvali su mnogo kontroverzi tokom njegove predsedničke kandidature u Austriji. Valdhajm je nakon rata postao diplomata i političar, tvrdeći da je do 1942. godine bio obični vojni oficir i da je ostatak ratnih godina proveo studirajući pravo. Otkriveno je da je bio član nacističke stranke od 1938. godine, da se pridružio Hitlerovim paravojnim sledbenicima i da je bio oficir u Jugoslaviji i Grčkoj. Umro je tvrdeći da nije znao ni za kakve nacističke zločine protiv čovečnosti, ali Olbercino svedočenje ga stavlja u srce akcije.
Naime, devojčica je ubrzo nakon dolaska u Augsburg, sa 14 godina, završila na svečanosti za visoke oficire. Tamo joj se ništa nije svidelo, od plesa do hrane. Ali ono što je bilo najneugodnije je trenutak kad joj je Valdhajm dao do znanja šta želi, iako se tek nedavno oženio. Dok je plesala, Kurt je pokazao jednom oficiru i rekao da će ona provesti noć sa njim, na šta je drugi oficir odgovorio da neće, jer je on želi u svom krevetu. Muškarci su se posvađali i počeli da prepiru ko je prvi primetio, Olberc se prepala i počela da plače i želela je da pobegne. Ipak to nije mogla da učini tek tako. Srećom, odjednom se začuo zvižduk, nakon čega su se svi vojnici u trenu umirili i napustili dvoranu.
– Mislim da me pazio moj anđeo, govori i danas Olberc, koja se godinu dana kasnije vratila roditeljima.
Za vreme jednog odmora u SAD-u je upoznala budućeg supruga, za koga se udala 1954. godine i se preselila u SAD, gde je rodila troje dece i živi i dan danas, prenosi Dejli Mejl.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com