Naš jezik spada u kompleksnije, kada je gramatika u pitanju, a pored toga ima dosta izuzetaka od pravila, zbog kojih se mnogi zbunjuju kako se nešto pravilo kaže.
Srpski jezik jeste veoma kompleksan i prepun je pravila, ali pravopis je nešto što je veoma bitno znati, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji, piše Srpskijezickiatelje.com/Edukacija.rs. Sve češće na Internetu nailazimo na tekstove prepune pravopisnih grešaka. Kako ne biste bili jedni od onih koji nose etiketu “nepismen”, pogledajte neke od mogućih grešaka.
Višlji ili viši
Komparativ prideva visok je viši, a superlativ glasi najviši.
Nebitno ili ne bitno
Ne se piše spojeno sa pridevima: neograničen, neodgovoran, nebitan, neopisiv, nevažan, nevažeći, nevaljao, neverovatan, nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, nedosledan, neraspoložena, nezanimljiva, nezaboravan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, neizvestan, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni.
Milicin ili Miličin
Kod ovakvih prisvojnih prideva vrši se palatalizacija. Ispravni oblici su Miličin, Slavičin, Radičin, nikako Milicin, Slavicin, Radicin.
Nemogu ili ne mogu
Rečca NE piše se odvojeno od glagola, osim kod oblika: nisam, neću, nemoj, nemam.
Strožiji ili stroži
Ispravan oblik je stroži.
Ustvari ili u stvari
Piše se odvojeno, jedini ispravan oblik je u stvari.
Ićićemo ili ići ćemo
Kod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) delovi futura I pišu se rastavljeno:ja ću ići i ići ću, ti ćeš ići i ići ćeš, on će ići i ići će, mi ćemo ići i ići ćemo, vi ćete ići i ići ćete, oni će ići i ići će.
Čak štaviše
Ovo je nepravilno, jer čak ima isto značenje kao štaviše. Pravilno je reći jedno ili drugo.
Glagol trebati
Kada ne stoji uz glagol, glagol trebati je u ličnom obliku (menja se po licima): * TREBA mi olovka. / TREBAJU mi olovke. / TREBALA mi JE olovka. / TREBALE SU mi olovke. * TREBAŠ mi / TREBALI SMO mu, nije mu bilo lako samom i sl.
Bezličan će biti:
* u bezličnoj konstrukciji: TREBA mi olovaka / TREBALO mi JE olovaka (dopuna je u genitivu).
* u spoju sa drugim glagolom: TREBA da PIŠEM olovkom / //TREBALO JE da PIŠEM olovkom (složeni predikat);
Ipak, kad se subjekat nalazi ISPRED glagola trebati, onda svakako dolazi lični oblik, čak i ako sledi glagol:
* Olovke koje SU TREBALE da PIŠU plavo. * Ja SAM TREBAO da PIŠEM tom olovkom, a ne ti. * Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica, informativna aktuelizacija) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja).
Primeri poput:
* TREBAM olovku, TREBAĆEMO vas, TREBAO SAM novaca * (gde nemamo konstrukciju s logičkim subjektom, kao u Treba mi olovka, već prostu konstrukciju subjekta i predikata) jesu neobični u srpskom standardu, ali nisu nepravilni.
Je l’ i jer
Je l’ je upitna rečca, a jer je veznik. Zato pitanje: Jer imamo danas nastavu? nije nikako pravilno.
Izviniti (se) ili izvinuti (se)?
Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se), izvinio se. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.
Malopre ili malo pre?
Piše se i pravilno je i jedno i drugo.
Stanbeni ili stambeni
Po glasovnoj promeni jednačenje suglasnika po mestu izgovora sonant n ispred dvousnenog b prelazi u dvousneno m: prehrambeni, stambeni, zelembać, simbol, bombona, bombonjera.
Nadprirodna ili natprirodna
Zvučno d ispred bezvučnog p prešlo je u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti: natprirodan, natprirodna, natprirodno, natprirodni, natprirodne, natprirodna.
Svakodnevnica ili svakodnevica
Pravilno upotrebljena reč je svakodnevica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com