Ruža spada među najstarije ukrasne biljke koje je čovek prihvatio. S razvojem civilizacije razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionistima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30.000 sorti ruža svih boja, nijansi i uzrasta.
U dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru Bliskog istoka, u drevnoj Kini i Japanu, a kasnije i u staroj Grčkoj, Rimu i Egiptu gajene su ruže. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki značaj. Te ruže su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima starog sveta. U toku dugog vremena uzgoja došlo je do izvesnih promena na njima, usled odabiranja i spontanih promena nasleđa.
„Kepec ružica“ poznata je kao najniža ružica na svetu. Pogodna je za gajenje u saksiji kao sobna biljka ili u sandučiću na terasi, kao i za ukrasne cvetne činijice u kombinaciji s ostalim ukrasnim biljkama. Ova lepa i zanimljiva ružica spada u grupu Rosa indica. Visina njenog žbunića jedva dostiže do 20 cm, a u prečniku je šira od toga. Njeni cvetići su poludupli, ružičaste boje, a ka sredini beličasti. Širina pojedinačnog cveta u prečniku iznosi 15 mm. U sobi je treba smestiti na najsvetlije mesto, ali ne podnosi jako sunce.
Najbolje uspeva, kao i sve kalemljene ruže gajene u saksijama, na hladnoj podlozi. To joj se može osigurati tako što se sa saksijom ukopa na terasi u sandučić ili u nešto veću saksiju napunjenu tresetom ili šumskom mahovinom. Leti se zaliva obilno, a zimi umereno, ali se ne sme dozvoliti da se grumen zemlje sasvim osuši.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com