Najnovija istraživanja na tragu pronalaska vanzemaljskog života

  –  

Najnovija opažanja ponovo su uočila prigušenu patuljastu zvezdu, Proksimu B, kako orbitava sredinom naseljene zone oko zvezde Proksima Sentauri, koju je prvo proučila grupa astronoma koristeći planetarni tragač visoke preciznosti (HARPS) u Evropskoj južnoj opservatoriji u La Sila u Čileu. Ova otkrića nude potencijal pronalaska vanzemaljskog života.

Postojanje planete veličine Zemlje koja se kreće oko zvezde najbliže Suncu, Proksime Centauri, potvrđeno je nizom nedavnih opažanja koje je izvršio međunarodni tim naučnika.

Prema rezultatima istraživanja u kom su učestvovali naučnici sa Ženevskog univerziteta (UNIGE), planeta Proksima B ima masu od 1,17 zemaljskih masa i nalazi se u naseljenoj zoni njegove zvezde, Proksime Centauri, kojoj je potrebno 11,2 dana da orbitira.

„Potvrđivanje postojanja Proksime b bio je važan zadatak, i ona je jedna od najzanimljivijih planeta poznatih u solarnom okruženju“, izjavio je Alehandro Suarez Maskareno, vodeći autor istraživanja.

Koristeći vrhunske astronomske instrumente, koji nisu bili dostupni kada je prisustvo prilično nejasne crvene patuljaste zvezde prvi put bilo objavljeno u avgustu 2016. od strane grupe astronoma koja je koristila planetarni pretraživač visoke tačnosti radijalne brzine ( HARPS) u Evropskoj južnoj opservatoriji u La Sila u Čileu, tim je utvrdio da je Proksima b 1,17 puta veća od mase Zemlje, što je manje od tadašnje procene koja je iznosila 1,3.

Naučnici su uspeli ponovo da vide planetu pomoću ESPRESO-a, moćnog spektrografa treće generacije punjenog vlaknima koji je postavljen na veoma velikom teleskopu (VLT) Evropske južne opservatorije u Čileu.

Ova jedinica ima tri puta veću preciznost od svog prethodnika, HARPS-a.

„Već smo bili veoma zadovoljni performansom HARPS-a, koji je bio odgovoran za otkrivanje stotina egzoplaneta u poslednjih 17 godina“, rekao je Francesco Pepe, profesor astronomije na Univerzitetu u Ženevi, i vođa ESPRESO-a.
Određivanje mase tako daleke planete kao što je Poksima b sa takvom preciznošću je „potpuno nezapamćeno“, oduševljen je dobitnik Nobelove nagrade za 2019. godinu Majkl Major, švajcarski astrofizičar i profesor emeritus sa odeljenja za astronomiju Univerziteta u Ženevi. Majorov rad bio je fokusiran na poboljšanje instrumentacije za merenje radijalne brzine radi poboljšanja otkrivanja egzoplaneta i merenja njihovih svojstava.

„Veoma nam je drago što ESPRESO može da proizvede još bolja merenja, a to je satisfakcija i nagrada za timski rad koji traje skoro 10 godina“, dodaje Frančesko Pepe, koji je koautor ovog istraživanja pod nazivom „Ponovni pregled Proksima sa ESPRESO-om.

Nova otkrića o Proksimi b izazvala su veliko uzbuđenje među astronomima jer nude potencijal pronalaska vanzemaljskog života.

Iako je Proksima b orbitavala svojoj zvezdi na tako maloj udaljenosti, od nje prima otprilike istu količinu energije kao i Zemlja sa Sunca.

Na donjoj strani zvezda Prokima Centauri teži bombardovanju planeta u svojoj blizini nizom Iks zraka. Prema tome, Proksima b prima oko 400 puta veću količinu takvih zraka koje je Zemlja primila od Sunca.

Koautor novog istraživanja, Kristof Lovis, koji je radio na ESPRESO-u, pitao se u svojoj izjavi da li planeta može imati atmosferu koja je štiti od tih smrtonosnih zraka.

Bilo kako bilo, gledajući u budućnost, izrazio je nadu da bi naslednik ESPRESO spektrografa, „RISTRETO“, koji se trenutno razvija, mogao pomoći u odgovoru na ova pitanja.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com