Po dužini zimskog sna, koji traje od oktobra do aprila, slepi miš je rekorder među sisarima, što je prirodna neminovnost, jer u hladno doba godine nema insekata kojima se hrani. Čim zahladni, slepi miš lako pada u san, lakše nego drugi sisari. Međutim, njegov san sastoji se iz više perioda sna sa periodima buđenja, koja često koristi za kratke letove izvan mesta spavanja.
Ako se spepi miševi ometaju dok spavaju zimski san, bude se i koriste rezervnu masnoću mnogo brže nego u snu. Više takvih ometanja i neprirodnih buđenja može dovesti do suvišnog trošenja rezervne masnoće, što se na kraju, naročito kod mladunaca, završava smrću od gladi. Zanimljivo je da se slepi miš u aktivnom stanju ponaša kao toplokrvna životinja, a u vreme zimskog sna kao hladnokrvna, to jest otkucaji srca padnu na svega tri, a udisaji na svega osam u minuti, dok se temperatura približi temperaturi okoline, sve do nula stepeni.
Pored tajne zimskog sna slepih miševa, tu su i druge, recimo, dug život ove životinje u odnosu na njenu težinu, jer je težina tela obično u određenoj srazmeri sa dužinom života sisara. Slepi miš doživi više od 20 godina, što je ustanovljeno prema prstenovanim primercima, dok rovčica, koja se takođe hrani insektima, živi znatno kraće. Uz to, slepi miševi, iako se hrane masnom hranom, to jest insektima, nemaju nikakvih posledica od takve ishrane, kao što je to slučaj sa čovekom.
Zatim, jedna od tajni je da su slepi miševi veoma otporni prema virusima, a obično prežive i besnilo. Slepi miševi imaju i jednu jedinstvenu osobinu, a to je da ženka nakon parenja u jesen čuva seme do oplodnje, to jest do proleća. Za mnoge biologe ostaje tajna kako ženka tako dugo čuva u sebi seme mužjaka. Slepih miševa, tih jedinih sisara koji lete, ima na svetu oko hiljadu vrsta. Većina ih se hrani insektima, među njima i oni koji žive u našoj zemlji, ali ima i onih koji sisaju krv životinja, pa i čoveka, zatim onih koji se hrane biljnom hranom, a ima i slepih miševa ribolovaca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com