Antički Viminacijum, centar drevne rimske provincije, čuva zagonetku čije bi odgonetanje moglo iz korena da promeni naša saznanja o prošlosti. Do danas je istraženo svega tri do četiri odsto tog područja, koje bi za nekoliko decenija moglo postati i najvažniji poznati starorimski lokalitet, smatra direktor Arheološkog instituta Miomir Korać.
„Viminacijum ima jednu vrlo veliku zagonetku, koju ja sigurno neću stići da odgonetnem. Zamislite veliko Rimsko carstvo, koje se prostiralo od Engleske i Škotske, do Iraka i Irana, obuhvatajući ceo submediteranski deo Afrike. Na čitavom tom prostoru bilo je stotinak rimskih legija i gradova, u kojima su živeli trgovci i zanatlije. Ti gradovi su se širili, a onda su došli Huni i Avari i sve uništili. Rimsko carstvo je palo, a razoreni gradovi su se vremenom obnavljali. Viminacijum je, međutim, jedino mesto na celom prostoru Rimske imperije koje nema nikakve aglomeracije. U blizini jeste Požarevac, ali zašto se nije širio tu? To je začuđujuće, s obzirom na to da su tu tri reke – Mlava, Morava i Dunav. Koji je razlog za to?“, pita se Korać u razgovoru za Sputnjik.
Podsećajući na to da su, recimo, na prostoru nekadašnjeg Singidunuma ili Sirmijuma, nastali novi gradovi, današnji Beograd i Sremska Mitrovica, naš sagovornik ukazuje na to da još nema odgovora na pitanje zašto je ravnica na kojoj leži Viminacijum sa svojim nekropolama ostala netaknuta.
Zagonetka na nivou metafizike
„To je zagonetka na nivou metafizike. Moja pretpostavka, budući da već 40 godina istražujem taj prostor, jeste da je tu ostalo sačuvano nešto što tek treba da bude otkriveno i što bi moglo da promeni sliku sveta. U monografiji o Viminacijumu koja bi uskoro trebalo da bude objavljena čak sam ‘stavio glavu na panj’ i napisao da će za 40 ili 50 godina Viminacijum biti najznačajniji lokalitet iz vremena Rimske imperije. Smelo da smelije ne može biti!“, navodi Miomir Korać.
On objašnjava da značaj Viminacijuma nije u očuvanim zidovima, s obzirom na to da ima mnogo lepših arheoloških lokaliteta, nego po informacijama koje će ovaj antički grad tek podariti svima onima koji proučavaju prošlost.
„Koliko je već dao otkrića sa svega tri odsto istražene teritorije, a šta nas tek čeka? Ovu pretpostavku zasnivam na arheološkoj intuiciji, ona nema naučnu utemeljenost, tako da ćemo videti jednog dana da li sam bio u pravu ili nisam. Ipak, Viminacijum će nam sasvim sigurno u narednim godinama podariti niz novih saznanja i baciti novo svetlo na jedan period u prošlosti Rimske imperije. A ako znate prošlost, znate i budućnost“, napominje Miomir Korać.
Nova kockica u nepreglednom mozaiku
Nedavno je Viminacijum ponovo dospeo u središte pažnje šire javnosti, jer je arheološki tim koji posvećeno i marljivo radi na otkopavanju ostataka tog antičkog grada otkrio tri limena sarkofaga, dobro očuvana i neopljačkana. To je dragoceno, jer su u njima pronađeni brojni artefakti koji pružaju obilje informacija.
Jedan od sarkofaga je vrlo interesantno ornamentisan, rombovima, krugovima, zrakastim linijama, vertikalama i horizontalama, koje upućuju na pretpostavku da je reč o sledbenicima gnosticizma, ranohrišćanske sinkretičke religije, a na osnovu novca koji je u kovčezima pronađen, pretpostavlja se da oni potiču s kraja 2. ili početka 3. veka.
U sarkofagu u kojem je sahranjena trogodišnja devojčica pronađen je tanak srebrni lim, na kojem je ispisan tekst na starogrčkom jeziku. Tekst je ispisan alfabetom, u kombinaciji slova i simbola, a mogao bi biti povezan s hrišćanstvom.
„Sama izrada govori o veštini ljudi koji su to pravili, a naš zadatak jeste da pročitamo šta je to. Pločica je dimenzija tri puta pet i po santimetara i na njoj je tekst u devet redova. Kako se lim presavijao, gubio je svoju elastičnost, pa ne možemo sa sigurnošću za svaki urez da kažemo da li je znak ili samo urez“, napominje Korać.
Takve pločice bile su karakteristične tokom celog perioda Rimskog carstva, sve do 4. veka. One su nosile poruke, odnosno molbe natprirodnim silama, božanstvima ili demonima.
„Svima nam se učinilo i da smo u tim zapisima u dva reda videli kombinaciju slova H, R, S, T, na osnovu čega smo izrekli i ono što možda nismo smeli. To bi bilo sjajno otkriće!“, navodi Korać, uz oprez naučnika koji ne želi da donosi zaključke pre nego što sve detaljno ne bude istraženo i proučeno.
Drina je bila granica između latinskog i grčkog
Naš sagovornik podseća da su se u antičko doba na ovom prostoru ravnopravno koristila dva pisma – grčko i latinsko.
„Interesantno je to, gledano iz savremenosti, da je granica između latinskog i grčkog pisma bila Drina. Nije li danas nešto slično? Ne potiče sve od nas. To nije čudno ako imamo u vidu da je u velikom gradu velika koncentracija ljudi s raznih prostora. Rimski svet ne poznaje robnu marku. Ljudi su odlazili u one provincije u kojima se bolje živelo, jer su imale dobru klimu, reke koje podsećaju na more, a Dunav je takav“, objašnjava Korać i dodaje da je starogrčki bio jezik učenih ljudi.
„S jedne strane, to ukazuje na prostor s kojeg su mogli biti stanovnici koji su tu živeli, a s druge strane, pokazuje da je Viminacijum bio jedan veliki grad. Ako se ljudi sahranjuju u olovnim sarkofazima, uz zlatne predmete izvanredne izrade, to govori da u tom gradu cvetaju trgovina, biznis, da cveta jedan veliki grad, veličine Beograda, od nekih 30.000 stanovnika (odnos antika – danas je 1 : 40). To je bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, tako da mi, kad nam dođu iz Beograda kažemo: Gospodo, vi ste za nas provincija“, priča u šali naš sagovornik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com