Poreklo Olimpijskih igara nije tačno utvrđeno, a o njihovom nastanku postoje različite legende, na primer, mitske priče o najvećem grčkom heroju Heraklu beleže da je upravo on njihov osnivač. Prema jednoj od njih, ovaj Zevsov sin osnovao je Olimpijske igre u spomen na pobedu nad kraljem Augijem, a prema drugoj, to je učinio nakon povratka Argonauta, tragača za zlatnim runom, iz Kolhide. Grčka mitologija beleži i da su se u Olimpiji za vrhovnu vlast borili Zevs i njegov otac Kronos. Pošto je sin savladao oca, svoju pobedu proslavio je igrama.
Šta na to kažu naučnici? Zna se da je u Grčkoj bilo nekoliko značajnih atletskih igara i sve su bile religijskog karaktera. Ipak, Olimpijske igre su se izdvojile. Održavale su se svake četvrte godine, u julu ili avgustu, u čast vrhovnog boga Zevsa u Olimpiji, koja nije bila naseljeni grad već starogrčko svetilište, i trajale su četiri dana. Prve istorijski utvrđene Olimpijske igre zabeležene su 776. godine, a dekretom ih je ukinuo rimski car Teodosije Veliki 394. godine. Time se htela pokazati konačna pobeda hrišćanstva nad paganskom antičkom kulturom i njihovim „razuzdanim“ igrama.
Kako su izgledale same igre? Udate žene ne samo da nisu smele da se takmiče već za njih nije bilo mesta ni u publici; možda i zbog toga što su se učesnici nadmetali nagi. Za vreme Igara vladao je sveti ili božji mir – sva međusobna ratovanja bila su obustavljena. Takmičarski olimpijski program menjao se s vremenom i proširivao novim disciplinama. Postojale su tri vrste trčanja: brzinska trka na 192 metra, dvostruka trka izdržljivosti na oko pet kilometara, a kasnije je uvedeno i utrkivanje pod punom ratnom opremom. Ostale takmičarske discipline bile su: bacanje koplja i diska, skok udalj, rvanje, šakanje, pankration i trke dvokolicama.
Neki izvori beleže da su agresivni sportovi bili najpopularniji. Tu se posebno izdvajao pankration. Ova disciplina bila je neka vrsta kombinacije šakanja i rvanja; u njoj su učesnici mogli da koriste sve delove tela, uključujući i zube. Olimpijske igre posećivali su državnici, pesnici, govornici i filozofi.
Pobednici su uživali najveće počasti. Pored novčanih nagrada, najcenjeniji trofej ovih igara bio je venac od maslinove grančice koja se otkidala sa svetog drveta. Pobednici su se u svoj rodni grad vraćali na sjajnim kolima u koja su bili upregnuti beli konji. Umetnici su se pobrinuli da budu sačuvani od zaborava. Podizali su im spomenike, vajali kipove i njima u čast pisali prigodne pesme. Prve Olimpijske igre modernog doba održane su 1896. godine, i to, kao i ovogodišnje, u grčkoj prestonici – Atini.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com