Najveći prevarant u istoriji: Bez ikakvog iskustva uspešno operisao 16 ranjenih vojnika (video)

Kada je Ferdinand Valdo Demara iz Masačusetsa umro 1982. godine, svet je izgubio jednog od najvećih prevaranata u istoriji. On je iz porodične kuće pobegao kao 16-godišnjak, a iako nikada nije stekao fakultetsko obrazovanje, on će svoj život provesti kao direktor, lekar, upravnik zatvora, profesor, pravnik, stručnjak za decu, glumac, urednik i vojnik.

Njegova uzbudljiva životna priča počela je kada je navršio 16 godina, samo nekoliko meseci nakon što se njegova vrlo dobrostojeća porodica preselila u siromašniji kvart zbog finansijskih poteškoća. Tada je pobjegao iz kuće u Rod Ajland, najmanju državu SAD-a. Tamo se pridružio rimokatoličkom crkvenom redu. S njima je proveo nekoliko godina, a onda se 1941. godine pridružio vojsci. Već sledeće godine započeo je nekoliko ‘novih života’ pod imenom Entoni Ignolia, njegovog poznanik iz vojske. U dva navrata pokušavao je da se vrati vojsci, a onda se prebacio u mornaricu.

Nakon što je video da tamo ne napreduje dovoljno brzo, Demara je izlažirao svoje samoubistvo i život nastavio pod novim imenom – Robert Linton Frenč. Njegov novi posao bio je onaj religijski nastrojenog psihologa na koledžu Ganon u Pensilvaniji, nakon čega se zaposlio kao bolničar u sanatorijumu u Los Anđelesu i kao instruktor na koledžu Svetog Martina u Vašingtonu.

Tada je po prvi put ‘dolijao’ – FBi ga je uhapsio i pritvorio na 18 meseci zbog dezerterstva.

Ta ga ‘sitnica’, naravno, nije omela u nastavku vrlo bogate karijere prevaranta. Nakon što je pušten iz zatvora preuzeo je novi lažni identitet i pridružio se rimokatoličkom redu ‘Braće hrišćanske pouke’ dok je noću studirao pravo.

Kao član ovog reda, Demara je uz podršku države osnovao koledž LaMenais u Alfredu, sa ciljem da religijski nauk u tom gradu postane učestaliji. Razočaran činjenicom da ga red nije imenovao rektorom, Demara ga je napustio, a priču o svom neverovatnom životu prodao je časopisu ‘Life’. Nakon toga se kratko odao alkoholu, a kada je uspeo da dođe do novih lažnih isprava, zaposlio se kao upravnik zatvora u Teksasu. Tamo je razotkriven kada je časopis Life dospeo u ruke jednog zatvorenika koji ga je prepoznao.

Demara je upoznao mladog lekara Džozefa Sajra, što je bio početak njegove najveće prevare. Demara se pod njegovim imenom ukrcao na ratni brod kanadske mornarice, gde je radio kao hirurg na traumatologiji. Bez ikakvog iskustva je na brodu obavio 16 uspešnih operacija na teško ranjenim vojnicima. Kada su vojnici primljeni na brod, Demara je medicinskim sestrama naredio da ih pripreme za operaciju. On je tada otrčao u svoj ured i u enciklopediji u samo nekoliko minuta ‘pohvatao’ sve što mu je bilo potrebno da operacije budu uspešne. Bio je toliko uspešan da je završio u svim većim kanadskim novinama.

Jedne od njih u ruke su došle majci pravog lekara Sajra i nakon toga je Demara ponovno razotkriven. Kada je vest o tome došla do kapetana broda, on je odbio da veruje da Demara uopšte nije hirurg. Kanadska mornarica odlučila je da ne podigne tužbu, a Demara se vratio u SAD.

Njegov poslednji posao bio je onaj u bolnici u Anaheimu u Kaliforniji. Iako je i tamo razotkriven, dopušten mu je ostanak jer je razvio snažna prijateljstva sa upravnikom i jednim od vlasnika bolnice. Tamo je radio sve do 1980. godine krajem koje je poslednju počast dao i slavnom glumcu Stivu MekKvinu.

Dve godine kasnije Demara je umro od srčanog udara uzrokovanog dijabetesom zbog čega su mu amputirane obe noge.

Demara je vodio zaista uzbudljiv život, a novac ga nikada nije previše zanimao, ali ni motivisao za sve što je radio u životu. Autori koji su nakon njegove smrti radili na njegovim biografijama intervjuisali su brojne ljude koji su mu bili nadređeni i svi su rekli da su uvek bili zadovoljni njegovim radom. Demara, smatraju stručnjaci, najverovatnije ima fotografsko pamćenje i izrazito visok IQ što je bila dobitna kombinacija za sve njegove prevare.

Jednom svom biografu rekao je da je bio toliko uspešan jer je ‘bio u stanju da se uklopi na pozicije koje niko pre nije okupirao’.

– Demara je imao dva verovanja. Jedno od njih je da u svakoj organizaciji postoji mnogo neiskorišćene energije koju je moguće iskoristiti. Drugo pravilo je – ako imaš moć i želiš da je proširiš, nikada ne gazi u tuđi prostor, nego otvori nova prostranstva, pisalo je u njegovoj biografiji, a prenosi 24sata.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com