Ljudi naroda Hunza su specifični, a njihova mladolikost i otpornost na rak i druge bolesti šokira naučnike. Jedan od najzdravijih naroda na svetu je mali narod koji se nalazi u planinskom području na severu Pakistana, blizu granice sa Avganistanom, Kašmirom i Kinom.
Hunze za sebe tvrde da su potomci Aleksandra Velikog. Sličniji su Evropljanima nego drugim Azijskim narodima.U poslednjim decenijama imaju dosta posetilaca iz svih delova sveta.
Oni nisu mit, ali žive na „krovu sveta“
Jedan od razloga za to je njihova specifična mladolikost, otpornost na razne bolesti među kojima je i rak, tome u prilog govori kako im je prosečni životni vek oko 100 godina, iako mnogi među njima žive od 110 do 120 godina. Danas postoji oko 30 hiljada ljudi Hunza naroda, a iako za to ne postoje pisani dokazi, kažu kako je među njima bilo i pojedinaca koji su doživeli i do 160 godina.
Ova mala, srećna i neobična zajednica živi na nadmorskoj visini od oko 3000 metara, a kaže se kako je Hunzama nemoguće pogoditi starost, jer sa 40 godina obično izgledaju duplo mlađe.
Kako je to moguće? Ni naučnici nisu sigurni, pa su se bacili na izučavanje njihovih životnih navika u nadi da će tako otkriti „sveti gral zdravlja“. Sami pripadnici naroda tvrda kako tajna njihove mladolikosti i imuniteta leži u zdravim navikama.
https://www.youtube.com/watch?v=tht8zR9Y2cI
Rađaju u 65-oj?
Iako je poznato se ženska plodnost drastično smanjuje nakon 40-e, kod Hunzi ovo pravilo i nije tako strogo i postoje primeri žena koje su rađale i u 60-im, budući da im i menopauza nastupa u kasnijoj životnoj dobi. To zahvaljuju životu sa malo stresa, puno seksa i najboljoj ishrani na svetu.
Kupaju se u ledenoj vodi
Činjenica je kako Hunze retko obolevaju, ne samo od hroničnih bolesti poput raka, dijabetesa ili srčanih bolesti, oni se i retko zaraze kratkotrajnim virusima poput gripa. Naučnici nagađaju kako iza svega stoje brojne metode kojima oni od mladosti jačaju svoj imunitet, a poznato je kako se Hunze bez problema kupaju i u ledenoj vodi.
Redovno poste
Specifično za Hunze je da jedu samo ono što uzgajaju – ne prihvaćaju uvoznu ili industrijski proizvedenu hranu, a za naučnike je upravo jedna od tajna njihove dugovečnosti, piše Shift.
Hrane se sirovim voćem i povrćem, orašastim plodovima, jedu puno sušenih marelica, razne žitarice, pečurke i ređe ovčji sir, mleko i jaja.
Jedan deo godine ne jedu ništa u trajanju između dva i četiri meseca već piju samo sok od sušenih marelica. To je kod njih tradicija koju jako poštuju, a odvija se u doba godine kad voće još nije zrelo.
Sjmenke marelica bogate su B-17 vitaminom koji deluje antikancerogeno, a oni od semenki prave ulje. Reč je o malim dozama koje u protivnom mogu da budu opasne po život. Tamo je čak stvar prestiža koja porodica ima više stabala marelica na svojoj zemlji.
Za njih veruju da im donose jak libido, dugu plodnost i vitalnost.
Puno hodanja i smeha
Hunze provode većinu svog vremena u prirodi, na svežem vazduhu. Postoje brojne naučne studije koje potvrđuje benefite takve prakse, a za Hunze je specifično kako na dan prošetaju oko 20 kilometara.
Osim toga, ništa ne može da se uporedi sa hodanjem po neravnom prirodnom terenu satima, što je njima svakodnevica.
Dok se u ostatku sveta radi „na normu“ i pod stalnim stresom, Hunze praktikuju meditaciju. Što se tiče uzimanja pauza, oni tu veruju svom instinktu, naprosto se odmarajući kad god osete da im je to potrebno.
Iako su vrlo druželjubivi, pripadnici ovog naroda imaju naviku i nekoliko sati na dan da provode sami, kad meditiraju i posvećuju se svojim mislima, prenosi Express.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com