Naučnici veruju da su možda rešili misteriju kako je 31 piramida, uključujući i svetski poznati kompleks u Gizi, izgrađena u Egiptu pre više od 4.000 godina.
Istraživački tim sa Univerziteta Severne Karoline Vilmington otkrio je da su piramide verovatno izgrađene duž davno izgubljenog, drevnog ogranka reke Nil – koji danas pokriva pustinja i oranice.
Dugi niz godina, arheolozi su mislili da su stari Egipćani sigurno koristili obližnji vodeni put za transport kamenih blokova potrebnih za izgradnju piramida.
Ali do sada, „niko nije bio siguran gde je ta lokacija, njen oblik, veličinu ili blizinu ovog mega vodenog puta do današnjeg mesta piramida“, rekala je jedna od autorki studije, profesorka Iman Gonajm.
Reka koja se menja
Kao i druge reke, Nil se prilagođavao i menjao tokom vremena kao odgovor na klimatske promene, poplave i suše. Ljudi i mesta se takođe kreću sa rekom. U prošlosti su civilizacije padale i dizale se u skladu sa ovim promenama.
Nil nije uvek izgledao ili funkcionisao kao sada. Tragovi nekadašnjeg toka reke i njenih ogranaka mogu se naći skriveni ispod površine zemlje.
Mnogi naučnici su raspravljali i tražili odgovore na misterije Nila. Prethodna istraživanja su dokumentovala dokaze o postojanju delova drevnih vodenih puteva ili močvara, posebno u blizini piramida u Gizi.
Uzvodno blizu Luksora, obrasci migracije Nila su istraženi, a nizvodno napušteni kanali otkriveni su u delti Nila. Ipak, do sada naučnici nisu imali sveobuhvatnu mapu i razumevanje plovnih puteva koji su u prošlosti hranili opsežni lanac piramida od Lišta do Gize.
🏜️The pyramids of the Western desert in #Egypt were built alongside a now extinct branch of the Nile River named as the Ahramat Branch and identified using a combination of radar satellite imagery, geophysical data and deep soil coring.
🔗https://t.co/sL3uRtYn0q pic.twitter.com/Ci7hX7tLef— Communications Earth & Environment (@CommsEarth) May 16, 2024
Međunarodna saradnja naučnika
U naporima naučnika sa svih kontinenata, istraživači su koristili radarske satelitske snimke, istorijske mape, geofizička istraživanja i jezgro sedimenta (tehniku koju koriste arheolozi da pronađu dokaze iz uzoraka) da bi mapirali rukavac reke – za koji veruju da je nestao zbog velike suše i peščanih oluja pre više hiljada godina.
Tim je uspeo da „prodre ispod peska i napravi snimke skrivenih karakteristika terena“ korišćenjem radarske tehnologije, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nejčr.
Među tim skrivenim karakteristikama bile su i „reke i drevne strukture“ koje se prostiru u podnožju mesta gde leži „ogromna većina staroegipatskih piramida“, navodi profesorka Gonajm.
U intervjuu za Bi-Bi-Si, jedna od koautorki studije, dr Suzan Onstin, rekla je da je „locirala rečni krak i došla do podataka koji pokazuju da je postojao plovni put koji bi se mogao koristiti za transport težih blokova, opreme, ljudi. Sve to nam zaista pomaže da objasnimo tehnologiju u gradnji piramida“.
Tim je otkrio da je rečni krak – nazvan Ahramat grana, (ahramat što znači piramide na arapskom) – bio dugačak otprilike 64 kilometra i širok između 200-700 metara.
I graničio se sa 31 piramidom, koje su izgrađene pre 4700 i 3700. godina.
Otkriće ovog izumrlog rečnog ogranka pomaže da se objasni velika gustina piramida između Gize i Lišta (mesto sahranjivanja vladara Srednjeg kraljevstva), u sadašnjem negostoljubivom području saharske pustinje.
Blizina rečnog kraka kompleksu piramida ukazuje da je bila „aktivna i operativna tokom faze izgradnje ovih piramida“, navodi se u studiji.
Dr Suzan Onstin je objasnila da su drevni Egipćani mogli da „koriste energiju reke za nošenje ovih teških blokova, a ne ljudski rad“, dodajući da je „to podrazumeva mnogo manje napora“.
Šta se desilo sa ogrankom Ahramat?
Vremenom se Ahramat ogranak pomerio na istok i na kraju je voda prestala da teče duž njega. Istraživači ne znaju tačno zašto. Možda su Ogranak Ahramat i njegova ćerka, današnja reka, bili zajedno jedno vreme.
Reka se možda postepeno pomerila niže ka ležećoj poplavnoj ravnici, prema sadašnjoj lokaciji Nila. Takođe je moguće da je tektonska aktivnost nagnula celu poplavnu ravnicu ka severoistoku, pretpostavljaju naučnici.
Treća mogućnost je da je povećanje peska nanesenog vetrom možda ispunilo rečni kanal. Povećanje taloženja peska najverovatnije je povezano sa periodima dezertifikacije u pustinji Sahare u severnoj Africi.
Pomeranje i smanjenje grane Ahramat takođe se može objasniti ukupnim smanjenjem protoka vode usled smanjenih padavina i veće sušnosti u regionu, posebno tokom kraja Starog kraljevstva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com