Pre između 4,1 i 3,8 milijardi godina, samo nekoliko stotina miliona godina nakon što su formirani Zemlja i Mesec, oba nebeska tela bila su na udaru asteroida i drugog svemirskog kamenja.
Nedugo potom, Mesec je bio aktivni svet sa tektonskim kretanjem i vulkanskim erupcijama, od kojih su neke stvorile reke lave duge stotinama kilometara, pokazuju bazaltni krateri na sada hladnom Zemljinom satelitu.
To nije sve: prema novoj studiji, u tom periodu vulkanske aktivnosti, sasvim je moguće da je Mesec imao atmosferu.
Istraživač Debra H. Nidhem iz NASA i Dejvid A. Kring iz Lunarnog i planetarnog instituta, proučavali su uzorke kamenja sa Meseca prikupljene tokom Apollo programa. Oni kažu da su dva naročito aktivna perioda – pre 3,8 i 3,5 milijardi godina, razvila relativno visoku atmosferu u poređenju sa današnjom, jedva primetnom.
„Ovaj rad potpuno menja način na koji vidimo Mesec – od bezvazdušnog čvrstog tela, do mesta koje ima bogatiju atmosferu nego Mars danas“, rekao je Kring.
Zemlja i Mesec bili su sasvim različita mesta pre oko tri i po milijarde godina. Mesec je bio tri puta bliži nego danas, što znači da je na nebu izgledao tri puta veće.
Naučnici su merili sastav bazaltnih naslaga iz uzoraka koje su prikupili astronauti Apollo 15 i Apollo 17 misije. To im je ujedno omogućilo da ispitaju kakvi su gasovi napuštali unutrašnjost Meseca tokom tih vrelih epoha u njegovoj istoriji.
Ispostavilo se da je tokom erupcija otpuštena i velika količina vodene pare, koja je najvećim delom verovatno izgubljena u svemiru, ali je sasvim moguće da se jedan deo zadržao na polovima.
Ova otkrića imaju značaj i za naša saznanja o Zemlji, jer je prema nekim pretpostavkama, Mesec nekada bio deo naše planete, koji se odlomio tokom jakog sudara sa nekim drugim nebeskim telom.
Geološki materijal na Mesecu netaknut je milijardama godina, što bi moglo da nam pomogne da pronađemo odgovore na mnoga pitanja, između ostalih i ono o poreklu života, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com