DNK iz drevnih mikroorganizama, od kojih neki datiraju pre otprilike milion godina, otkrivena je ispod morskog dna na Antarktiku. DNK je najstariji ikad otkriven iz sedimenata morskog dna, pokazuje nova studija.
Naučnici su slučajno prikupili neobične genetske uzorke, poznate kao sedimentna drevna DNK ili sedaDNA, na 178 metara ispod morskog dna u sklopu istraživanja koje je 2019. vodio Međunarodni program za otkrivanje okeana severno od kopna Antarktika.
U novoj studiji, koja je objavljena 2. oktobra u časopisu Nature Communications, istraživači su prvi put analizirali uzorke sedaDNK. Tim je pomno posmatrao obrasce oštećenja unutar pronađenih fragmenata DNK kako bi utvrdio koliko su tačno stari, prenosi Live Science.
Najstariji fragmenti su stari oko milio godina. Do sada, najstarija sedaDNA, koja je pronađena zaključana unutar arktičkog permafrosta, datirala je pre oko 650.000 godina, preneo je Science Alert.
Uzorci su dobro očuvani
„Fragmenti su najstariji autentifikovani morski sedaDNK otkriven do danas“, rekla je glavna autorka studije Linda Armbreht, istraživač na Institutu za morske i antarktičke studije na Univerzitetu Tasmanija u Australiji.
Uzorci su izuzetno dobro očuvani zbog niskih temperatura, smanjene koncentracije kiseonika i odsutnosti UV zračenja, rekla je Armbreht. Naučnici nisu sigurni kojoj vrsti pripada najstarija sedaDNA, iako je definitivno od eukariota — što znači da dolazi od životinje, biljke ili gljive, a ne od bakterije ili virusa.
Međutim, većina uzoraka DNK pripada dijatomejama — vrsti fitoplanktona koji i danas postoji u svetskim okeanima i čini temelj većine morskih hranidbenih mreža.
Zapis sedaDNK iz Skošanskog mora pokazuje da je verovatno došlo do eksplozije u obilju dijatomeja pre otprilike 540.000 godina, tačno u vreme kada je Zemlja prolazila kroz fazu prirodnog zagrevanja. U to vreme povećani gubitak leda s ledene ploče Antarktika i rastuće temperature okeana verovatno du podstakli brzi rast i reprodukciju dijatomeja, napisali su istraživači u radu.
Klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem verovatno će stvoriti slične uslove, napisali su istraživači. Tim veruje da je neophodno naučiti više o tome kako su se ekosistemi menjali tokom ranijih razdoblja zagrevanja kako bi bolje razumeli kako će se ponovo promeniti u budućnosti.
„Antarktik je jedno od najosetljivijih područja na klimatske promene na Zemlji, stoga je hitno proučavanje prošlih i sadašnjih reakcija ovog polarnog morskog ekosistema na promene okoline“, rekao je Armbreht.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com