Većina alata, pribora i skoro svega na svetu dizajnirano je za pogodnost dešnjaka.
S obzirom na to da je samo jedan od 10 ljudi širom sveta levoruk, ozbiljno su uskraćeni u društvu.
U međuvremenu, možda se pitate šta tačno uzrokuje da je neka osoba uopšte levoruka, naročito zato što biste mogli da računate da bi takva stvar trebao da bude 50-50 šanse kada je zapravo samo jedan prema 10.
Prema IFL Scienceu, istraživači su otkrili da su se prethodne pretpostavke da je levorukost posledica genetike mogle pokazati pogrešnim. Studije o postojanju levorukih ljudi otkrile su da je naša dominantna ruka verovatno određena pre nego što se uopšte rodimo, jer od 13. nedelje nadalje bebe u materici pokazuju sklonost sisanju jednog palca umesto drugog.
Zanimljivo istraživanje
Naučnici iz Nemačke, Holandije i Južne Afrike otkrili su da je genetska aktivnost u bebinoj kičmenoj moždini bila asimetrična dok je bila u materici, što potencijalno znači da nerođeno dete već bira dominantnu ruku.
Zanimljivo je da se to događa pre nego što se deo mozga koji kontroliše pokrete ruku – motorički korteks – poveže s kičmenom moždinom dok se fetus razvija. To znači da mozak verovatno ne određuje ko će biti levoruk.
Ali, to nam još uvek ne govori zašto su levoruki ljudi tako retki u svetu.
Zašto ih je tako malo?
Ovo je pitanje s kojim su se naučnici dugo borili u nadi da će otkriti zašto je jedan od 10 ljudi levoruk. Neke teorije smatraju da smo evoluirali tako da imamo više dešnjaka jer nam to pomaže da bolje sarađujemo s drugim ljudima.
Drugi su proučavali druge vrste kod kojih je jedna strana dominantna nad drugom, poput ptica koje preferiraju određenu stranu zavisno od toga kako su se odmarale u jajima. Ipak, tema je i dalje nejasna što se tiče nauke, delom zato što nema toliko levorukih ljudi koji bi mogli da budu deo naučnog istraživanja o tome.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com