Raspad superkontinenata mogao bi da izazove eksplozivne erupcije koje bi poslale fontane dijamanata na Zemljinu površinu. Dijamanti nastaju duboko u Zemljinoj kori, otprilike 150 kilometara niže. Oni se vrlo brzo izdižu na površinu u erupcijama koje se nazivaju kimberliti. Ovi kimberliti putuju brzinom između 18 do 133 km/h, a neke su erupcije mogle stvoriti eksplozije gasova i prašine slične Vezuvu, rekao je Tomas Gernon, profesor nauke o Zemlji i klimi na Univerzitetu Southampton u Engleskoj.
Kako piše Live Science, istraživači su primetili da se kimberliti najčešće da se pojavljuju u vremenima kada se tektonske ploče preuređuju na veliki način, rekao je Gernon, kao što je to tokom raspada superkontinenta Pangea. Ali čudno je da kimberliti često izbijaju u sredini kontinenata, a ne na rubovima raspada, a ova je unutrašnja kora debela, žilava i teško ju je poremetiti.
„Dijamanti su bili u podnožju kontinenata stotinama miliona ili čak milijardi godina“, rekao je Gernon. „Mora postojati neki podražaj koji ih jednostavno pokreće iznenada, jer su same erupcije stvarno snažne, stvarno eksplozivne.“ Gernon i njegove kolege započeli su traženjem korelacija između starosti kimberlita i stepena fragmentacije ploča koji se dogodio u to vreme. Otkrili su da tokom poslednjih 500 miliona godina postoji obrazac u kojem ploče počinju da se razdvajaju, a zatim 22 miliona do 30 miliona godina kasnije erupcije kimberlita doživljavaju vrhunac.
Gde su bile erupcije?
Na primer, istraživači su otkrili da su erupcije kimberlita počele u današnjoj Africi i Južnoj Americi oko 25 miliona godina nakon raspada južnog superkontinenta Gondwane, pre oko 180 miliona godina. Današnja Severna Amerika takođe je doživela skok kimberlita nakon što se Pangea počela razdvajati pre otprilike 250 miliona godina. Zanimljivo, činilo se da su te erupcije kimberlita započinjale na rubovima pukotina, a zatim su postojano marširale prema središtu kopnenih masa.
Kako bi otkrili što pokreće te obrasce, istraživači su koristili više računarskih modela duboke kore i gornjeg plašta. Otkrili su da kada se tektonske ploče razdvoje, baza kontinentalne kore se stanji, baš kao što se gornja kora rasteže i oblikuje doline. Vruća stena se diže, dolazi u dodir s ovom sada poremećenom granicom, hladi se i ponovno tone, stvarajući lokalna područja cirkulacije. Ove nestabilne regije mogu izazvati nestabilnost u susednim regijama, postupno migrirajući hiljadama milja prema središtu kontinenta, prenosi Klik.hr.
Eksplozivne erupcije
Ovo otkriće odgovara uzorku iz stvarnog života viđenom kod erupcija kimberlita koje započinju u blizini zona rascepa i zatim se kreću prema unutrašnjosti kontinenta, objavili su istraživači 26. jula u časopisu Nature. Ali kako te nestabilnosti uzrokuju eksplozivne erupcije iz dubine kore? „Sve je u mešanju pravih materijala“, rekao je Gernon. Nestabilnosti su dovoljne da dopuste stenama iz gornjeg plašta i donje kore da teku jedna protiv druge.
Ovo meša stene s puno vode i ugljen dioksida zarobljenih unutar njih, zajedno s mnogim ključnim mineralima kimberlita, uključujući dijamante. Rezultat je poput protresanja boce šampanjca, rekao je Gernon: erupcije s puno eksplozivnog potencijala i otiska koji ih izbacuje na površinu. „Nalazi bi mogli da budu korisni u potrazi za neotkrivenim nalazištima dijamanata“, rekao je Gernon. Oni bi takođe mogli da pomognu da se objasni zašto postoje druge vrste vulkanskih erupcija koje se ponekad događaju dugo nakon raspada superkontinenta u regijama koje bi trebalo da budu uglavnom stabilne. „To je temeljni i visoko organizovani fizički proces,“ rekao je Gernon, „tako da verovatno ne reaguju samo kimberliti na njega, već bi mogao da bude ceo niz procesa Zemljinog sistema koji takođe reaguje na ovo.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com