Naučnici u prošlom veku predviđali su da će se od 1965. mnogo toga promeniti u svetu – da će ljudi od 2025. sami kontrolisati proces starenja, da će se 2020. dogoditi simbioza između čoveka i električne mašine, da će se potpuno eliminisati nasledne mane…
Jun 1965: Naučno predviđanje budućnosti danas je jedna od glavnih preokupacija Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. Te dve superdržave jedine raspolažu tako ogromnim finansijskim sredstvima da mogu da donose odluke presudne za budućnost.
Metodičko pripremanje i iscrpna analiza razvitka nauke u narednim decenijama ostvaruje se u SSSR-u i SAD-u, u centrima u kojima hiljade planera i naučnih radnika, primenjujući najnovije tehničke postupke i dostignuća, rade u specijalizovanim ekipama, i taj posao ni po čemu ne podseća samo na drevna proricanja i na naučnu fantastiku, nego je i veoma daleko od svake isključivo spekulativne naučne dedukcije. Ta delatnost omogućila je da se već danas zacrta približno tačna – i neverovatno impresivna – slika našega sveta u narednih stotinu, pa i više godina.
Jedno od savremenih proročišta: Santa Monika
Poznate su nam izvesne pojedinosti o gigantskom naporu pomoću kojeg Sovjetski Savez ovladava najnaprednijim naučnim tekovinama i novootkrivenim izvorima ljudske moći. Međutim Rusi – možda s punim pravom – čuvaju „tajnu“ bolje od Amerikanaca. Stoga smo upućeni na američka vrela: radovi profesora T. S. Gordona i Olafa Helmera, objavljeni ovih dana u Los Anđelesu, daju nam prve informacije o fantastičnom poduhvatu koji se, na osnovu rezultata američke i celokupne svetske naučne zajednice, realizuje u Rand Corporation, američkoj organizaciji namenjenoj uređenju budućeg sveta. U tim radovima skicirana je i čudesna fizionomija naše sutrašnjice, onakva kakva proizlazi iz analize hiljada stručnjaka.
Na koji se način vrši ta analiza?
Svi stručnjaci, specijalizovani za određeno naučno područje, anketiraju se o budućem razvoju te discipline. Tako je, na primer, datum kada će biti ostvarena potpuna kontrola nad meteorološkim pojavama određen na osnovu brižljivog ispitivanja svih specijalista s toga područja: iz tako dobijenih podataka izvedeno je, izračunavanjem srednjih vrednosti, prosečno predviđanje – 1970. godina!
Analognim je postupkom, posle ispitivanja mišljenja svih stručnjaka, 2025. godina utvrđena kao datum „potpune hemijske kontrole procesa starenja“. Ovaj postupak, nazvan „delfijska metoda“, vredi koliko i sve naučne metode, a postoje dva momenta koja mu svakako idu u prilog: prvo, što je on zasad jedini, i drugo, što je njegova valjanost već proverena u pitanjima kosmičkih istraživanja. Po mišljenju Gordona i Helmera, ova metoda omogućuje isto tako i stvaranje socioloških, ekonomskih i političkih zaključaka i, prema tome, može pružiti podatke za potpunu sliku buduće industrijske civilizacije.
Kako je mogao da bude ostvaren tako opsežan posao?
Rand Corporation, smeštena u gradu Santa Monika u Kaliforniji, služi se rezultatima rada hiljada velikih američkih i zapadnoevropskih učenjaka, a dostupni su joj i „najstrože poverljivi“ podaci iz područja svih naučnih oblasti koje zajednički finansiraju američka krupna industrija i različiti organizmi Ministarstva obrane SAD-a.
Ta organizacija ima položaj prave centrale američke inteligencije; ona je, pored ostalog, odgovorna i za sadašnju politiku „razuveravanja“ u Vijetnamu. Ona je epicentar strahovite „eksplozije ideja“ o kojoj se u Evropi zna veoma malo. Za naučno planiranje budućnosti industrijskog društva – koje bi u nedalekoj budućnosti trebalo da obuhvati čitavu planetu – ta organizacija predstavlja isto ono što organizacija NASA, u mnogo skromnijim razmerima, znači za osvajanje kosmosa i za raketni vatromet na Cape Kennedy!
Hoće li oružje upravljati sudbinom čovečanstva?
Američki učenjaci konstatovali su da naučni humanizam napreduje: posle Sputnjika došao je satelit s ljudskom posadom, posle satelita s ljudskom posadom šetnja svemirskog pešaka, posle prvog izlaska Leonova (1965. g.) doći će, 1970. godine, prvi let oko Meseca, i to se progresivno kretanje može, po njihovom mišljenju, meriti i predviđati (s granicom greške od nekoliko meseci), a bezbednost tih predviđanja demistifikuje istoriju i ideologiju.
Ipak, kažu oni, da bi se predviđena budućnost ostvarila, potrebno je da se poštuju izvesne zakonitosti naše nove ere, ere atomske i demografske revolucije – ali najpre: na komandnim pozicijama novog „naučnog industrijskog društva“ treba da budu „učenjaci“, „stručnjaci“, „mudraci“…
Gde taj uslov nije ispunjen, gde se „demografija (broj) opire atomistima“, tu treba intervenisati, pa makar i napalm-bombama ili „gasovima za razuveravanje“! „Kao što je Hirošima bila potrebna“, pišu američki učenjaci, „da bi se sprečili strahoviti genocidi u ratu s Japancima“, tako sada treba (s pomoću konvencionalnog oružja) „zlostavljati“ Vijetnamce i možda Kineze do 1968. godine, kada će napokon biti spremno za upotrebu „oružje za razuveravanje bez ubijanja“! U toj istoj godini „crne kutije“, minijaturni aparati za kontrolu naoružanja, omogućiće napokon da se sklopi sporazum o opštem razoružanju.“
Ako se odbace te nakaradne ideje – a vreme će ih sigurno opovrgnuti, kao i tolike druge poteze nasilnih koncepcija – i ako se nauka usmeri na onaj drugi, važniji i veći deo svojih zadataka, onda pred očima današnjeg čoveka počinju da se pojavljuju konture jednog novog sveta u kom će čovek potpuno podvrgnuti tehniku i prirodu sebi i u kojem će uživati plodove svoga sjajnog razvitka, prenosi Index.hr.
Masovna civilizacija ili Panurgeova era?
Američki učenjaci predviđaju da će se razvoj naoružanja u budućnosti – kako bi se izbeglo sveopšte uništenje – orijentisati prema „oružjima za razuveravanje bez ubijanja“, zatim prema „oružjima za potpuno psihološko uveravanje“, i da će za pedeset do šezdeset godina preći „prag mogućnosti interplanetarnih sukoba“.
Međutim, potreba organizovanja demografskih kretanja, još mnogo direktnije nego potreba ovladavanja termonuklearnom energijom, određuje tehnički progres u godinama koje nadolaze. Ekonomična desalinizacija morske vode predviđena je za 1970, proizvodnja hemijske hrane, kontrola termonuklearne fuzije, iskorišćavanje podmorskih bogatstava, potpuno ovladavanje meteorološkim pojavama – u osamdesetim godinama sva ta dostignuća trebalo bi da budu već u čovekovim rukama.
Prema tome, iduća bi generacija vladala već potpuno ukroćenim poslednjim ostacima prirode, jer bi po volji stvarala ili raspršivala oblake i uređivala bi i sam krajolik prema svojim potrebama: veliki nenastanjeni prostori (šume, okeani) služili bi ili kao „smetlišta“ za radio-izotope ili kao „fabrički bazeni“ po kojima bi krstarili dresirani kitovi u lovu za poslednjim atomskim podmornicama!
Govoreći o tom periodu – do godine 2000. – saradnici Rand Corporation spominju „malu sreću“ i „masovnu civilizaciju“. U čemu je stvar? Jedan od njih piše:
„Svet mira može se u neposrednoj budućnosti ostvariti jedino tako da se Sovjeti i mi nađemo na pola puta, u novom Industrijskom društvu, gde trud ljudi nije više toliko potreban kao pre za bogaćenje društva, i gde se dosadašnje vrednovanje rada ukazuje kao zastarelo. Bogatstva se šire sve više, tako da u njima uživa celokupno stanovništvo. Dok vrednosti rada opadaju, vrednosti dokolice, slobodnog vremena, postaju glavne. U središtu novog morala je nastojanje da se postigne individualna sreća.
Vernost primarnim društvenim grupama (porodica, uzak krug) postaje manje značajna nego u prethodnom razdoblju. Mogućnosti masovnih komunikacija i interpersonalnih komunikacija rastu u džinovskim razmerima. Putovanja na velike distance u kratkom roku postaju svima dostupna. Svako je uključen u veoma prostranu mrežu odnosa. Vrednosti i norme koje je usadila porodica gube na značajnosti. Veća sloboda, povezana s većom neizvesnošću, karakteriše postupke svakog pojedinca. Za mnoge anksioznost postaje osnovno osećanje, trajno prisutno.
To je cena koju Čovek plaća za povećanu slobodu. Svako je snabdeven nekom vrstom radara okrenutog prema društvu. Svako je u svojim postupcima sve više pod uticajem guste, raznolike, promenljive mreže pojedinaca i grupa kojima želi da se prilagodi. Međutim, ta „Panurgeova era“, kako su je nazvali u Francuskoj, ujedno je i razdoblje u kojem invalid dobiva elektronsku protezu 1985. godine, u kojemu slepac „vidi“ uz pomoć malog radara.“
Razonoda, obrazovanje, informacija – nastupa vek žene!
„Mozgovi“ iz Santa Monike tvrde da će razdoblje između 1965. i 1990. biti ujedno i razdoblje automatizacije i obrazovanja. Godine 1990. biće već pronađeni sintetički proteini kojima će se hraniti šest milijardi ljudi, a u 2020. godini, u ogromnom gradu u koji će se pretvoriti Zemlja, počeće da se kontroliše gravitacija da bi stanovnici mogli da žive u pravom smislu reči „jedni na drugima“.
U to doba će, međutim, već od davnina (od 1970.) postojati automatsko prevođenje koje će omogućivati kontakte na kakve nisu ni pomišljali autori Biblije kad su opisivali vavilonsku kulu. Elektronika će od 1975. obezbediti direktnu vezu između prodavnica i banaka, ali već godinu dana pre toga deca će imati kod kuće mašine za podučavanje!
Pokušajmo sebi da predstavimo na čas svet kakav predviđa Rand Corporation – svet koji bi 80% čitalaca ovog članka nužno moralo da doživi! U doba kad su „ženske vrline“ (nastojanje da se ostvari lična sreća) zauzele mesto nekadašnjih „muških vrlina“ (ratničke sklonosti, isticanje hrabrosti itd.), sve radove u domaćinstvu (od 1988.) u potpunosti izvršavaju roboti.
Elektronska mašina za računanje nalazi se u svakom domu, jer se svi normalno služe „centralnim računarskim jedinicama“, jednako u tretiranju problema pojedinca kao i malog ili velikog kolektiva. U poduzećima se uspostavljaju novi odnosi između proizvodnog rada i društvenih relacija, u ljudskom paru novi odnosi između veza ljubavi i erotskih veza, u porodici novi odnosi između vaspitanja dece od strane roditelja i vaspitanja roditelja od strane dece.
U političkom životu nestao je uticaj „moralizatora“, a u prvi je plan izbio „sakupljač informacija“. „Informatika“ je za rukovodioce postala uobičajen i neophodan instrument, a elektronika, koja je dnevnu porciju našeg rada smanjila za 25%, već u godini 1975. pretvara obrazovanje u prijatnu razonodu!
Nepunih deset godina kasnije započeće za naše sinove – a možda i za nas – nova era. Čovek će tada biti prilagođen civilizaciji dokolice, i 1985. (za dvadeset godina!) elektronika će mu prikazivati simptome poslednjih preostalih bolesti. I tada, svet će biti već organizovan, svaka mogućnost sveopšteg termonuklearnog uništenja biće isključena, progres će svuda dovesti do kontrole demografskog rasta i čovek će početi da razmišlja o besmrtnosti!
Ovladavanje životom
Simbiozom između čoveka i elektronske mašine, koju većina američkih elektroničara predviđa za 2020. godinu, završava se era automatizacije u užem smislu te reči.
Međutim, čovek će u to doba već daleko otići u nastojanjima da ovlada životom u svim njegovim oblicima. Poznato je kakva su već dosadašnja dostignuća u tehnici reanimacije, koja je s uspehom primenjena u praksi u Sovjetskom Savezu na slučaju atomiste Landaua 1963. godine. Otad je „nauka o besmrtnosti“ znatno napredovala.
Evo predviđanja glavnih etapa budućeg razvoja:
1966. – primena elektronskih stimulacija u preobražavanju ljudske ličnosti; 1972. – primena hemijskih modifikatora ličnosti; 1989. – veštačko stvaranje primitivnog oblika života: 1994. – otkrivanje biohemijskih agensa protiv bakterija i virusa: 2000. – eliminisanje naslednih mana.
Hoće li naši već rođeni sinovi doživeti besmrtnost i hoćemo li mi možda biti poslednji mrtvaci u istoriji čovečanstva? Hoćemo li stići do samog praga onog basnoslovnog veka u kojem će čovek potpuno kontrolisati proces starenja?
Rand Corporation predviđa da će se to dogoditi 2025. godine.
Međutim, na pitanja o besmrtnosti saradnici profesora Gordona i Helmera, u ime celokupne medicine Zapada (a verovatno i u ime sovjetskih kolega), odgovaraju kratkom i strašnom rečenicom koja pokazuje da neizvesnost čovekove egzistencije neće nikad sasvim iščeznuti:
„Može se predvideti da će tačno za pedeset jednu godinu postojati spavaće sobe za milione ljudi koji će biti „uspavani“ na nekoliko vekova, kao Uspavana lepotica ili kao junak „Stenice“ Majakovskoga! Mogu se zamisliti planete ili sateliti koji će služiti kao „skladišta“ za milione konzervisanih mozgova… Ali ipak, na pragu besmrtnosti, na samom pragu velike mutacije koja priprema uzlet ljudi prema Kosmosu, jedan će oblik smrti još uvek postojati: kosmička smrt, smrt od radijacija!“
Ubraćemo sa sunca zlatne jabuke života?
I tako – od eksplozije koju je 1944. izazvao Enriko Fermi, i koju je Openhajmer, ljubitelj indijske poezije, opevao kao „svetlost sjajniju od hiljadu sunaca“, do eliminisanja svih ljudskih smrti osim smrti od radijacija, što će doživeti naši unuci – ljudska budućnost, obasjana putanjom progresa, nadilazi sve što su mogli da zamisle naučno-fantastični romani.
Godinu 2000. proslaviće čitava naš, tada još uvek prenaseljena planeta kao grandioznu svečanost, i tada ćemo već među svoje tekovine ubrajati automatsko glasanje za sve stanovnike Zemlje, prvo istinsko komuniciranje s vanzemaljskim bićima i postojanje univerzalnog jezika na bazi automatskog prevođenja!
U godinama koje dolaze čovek izlazi iz svoje prvobitne sredine, baš kao što su nekada morska čudovišta izašla na kopno i počela život tamo. Sve se iz temelja menja već u ovom vremenu u kojem živimo, a čovekovo prodiranje u svemirska prostranstva, zasnovano na naučnim analizama koje danas vrše Rand Corporation i stručnjaci s kosmodroma Srednje Azije u Sovjetskom Savezu, biće obeleženo nizom uzastopnih osvajanja nebeskih „konkvistadora“.
Jean Morobini (Arts / Vjesnikov Izbor, 1965.)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com