Nova istraživanje je pokazalo da se na dnu okeana nalaze ogromne rezerve šećera za koje do sada nismo znali.
Naime, naučnici su otkrili da livade morske trave na dnu okeana mogu da sadrže ogromne količine „slatkog“. Radi se o šećeru u formi saharoze, a morska trava ga, izgleda, ispušta u okeansko dno, odnosno u područje rizosfere – biološki najaktivniji sloj tla koji se nalazi uz koren i pod njegovim je direktnim uticajem. To znači da su koncentracije šećera na morskom dnu oko 80 puta veće nego što se očekivalo.
Dovoljno za 32 milijarde limenki Coca-Cole
„Morska trava širom sveta verovatno pokriva oko 1.3 miliona tona saharoze“, rekli su naučnici. Drugim rečima, to je dovoljno za proizvodnju oko 32 milijarde limenki Coca-Cole, tako da bi se moglo reći da se radi o „planinama šećera“.
„Morska trava proizvodi šećer fotosintezom“, kazala je morski mikrobiolog Nikol Dubilije s Instituta Maks Plank u Nemačkoj.
„U prosečnim uslovima osvetljenja ove biljke koriste većinu šećera koji proizvode za sopstveni metabolizam i rast. Ali u uslovima jakog osvetljenja, na primer u podne ili tokom leta, biljke proizvode više šećera nego što mogu da iskoriste ili skladište. Zatim otpuštaju višak saharoze u svoju rizosferu“, dodala je.
Štite šećer od mikroorganizama
Ono što iznenađuje je to da okolni mikroorganizmi ne navaljuju previše na taj šećer, mada bi on za njih bio prava gozba. Izgleda da morska trava, kako bi zaštitila rezerve saharoze, ispušta fenolna jedinjenja, piše Science Alert.
Ovi hemijska jedinjenja, koji se nalaze u crnom vinu, kafi i voću, kao i na mnogim drugim mestima u prirodi, imaju antimikrobna svojstva koja inhibiraju, odnosno usporavaju metabolizam većine mikroorganizama.
Naučnici su odlučili da testiraju tu hipotezu te su mikroorganizmima „ponudili na tanjiru“ izolovane fenole.
„Dali smo izolirane fenole iz morske trave mikroorganizmima u rizosferi i videli da oni onda konzumiraju mnogo manje saharoze“, rekla je morski mikrobiolog Megi Sogin s Instituta Maks Plank.
Jedini izuzetak je bila mala grupa mikroba koja se gostila saharozom uprkos fenolima. Naučnici pretpostavljaju da oni verovatno morskoj travi nude nešto zauzvrat, poput hranjivih materija koje su joj potrebne za rast.
Plavi ugljenik
Morska trava je jedan od najvažnijih „skladištara“ plavog ugljenika (ugljenik zarobljen u svetskim okeanima i obalnim ekosistemima). Naime, područje na kojem se ona nalazi može da usisa dvostruko više ugljenika od šume iste veličine na kopnu, i to 35 puta brže.
„Rezultati ove studije doprinose boljem razumevanju jednog od najkritičnijih obalnih staništa na našoj planeti i pokazuju koliko je važno očuvati ove ekosisteme plavog ugljenika“, rekla je Sogin.
Istraživanje pod nazivom Sugars dominate the seagrass rhizosphere objavljeno je u časopisu Nature Ecology & Evolution.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com