Scena češkanja po glavi nam je veoma poznata – još od detinjstva i crtanih filmova vezujemo je za razmišljanje.
Obično su to situacije u kojima moramo dobro da razmislimo pre nego što preduzmemo sledeći korak, a češanje po glavi je zapravo automatski gest tela.
Naš mozak ovu situaciju zapravo tumači kao stresnu, a svaki oblik nesvesnog dodira je pokušaj da se utešimo, objašnjavaju psiholozi.
Automatski gestovi kao što su češanje po glavi ili masiranje vrata su spoljašnji odraz unutrašnjeg stanja čoveka. Jedna od psiholoških teorija objašnjava da su ovi gestovi izraz frustracije, piše Kuora.
Psiholozi veruju da je većina nesvesnih gestova koji uključuju dodirivanje samog sebe želja da se osoba uteši u trenucima nesigurnosti ili stresa. Na ovaj način ohrabrujemo sami sebe.
Češanje po glavi je niz nesvesnih pokreta kojima čovek pokušava da sebi pomogne da se opusti i smanji količinu stresa, a usmereno je ka glavi jer je ona izvor tog stresa.
Ljudi uče na tri načina – slušajući, gledajući i dodirujući, a neuropsiholozi kažu da oni koji imaju tendenciju da se češu po glavi najbolje uče dodirom ili pokretom.
Oni koji najbolje uče gledajući, u trenucima intenzivnog razmišljanja, uperiće oči u nebo, a oni koji uče i pamte slušajući druge, dotaknuće svoje uvo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com