Bandfink potiče iz srednje Afrike. Živi uglavnom u savanama. Hrani se semenjem trava i insektima. Pošto potiče iz toplog podneblja, razumljivo je što i u ropstvu, a pogotovo u vreme parenja i izvođenja mladih, zahteva takve uslove. Dakle, temperatura ne sme da bude niža od 20 stepeni, ali je dozvoljena i do 35, kada je ptica najveselija.
Za razliku od mnogih egzotičnih ptica, zeba ogrličarka, to jest bandfink, lako se razmnožava i u manjem kavezu, dimenzija 15×5 centimetara. Kavez treba da bude onakav kakav se obično pravi za senice u parku ili u šumi. Odgajivači iz iskustva znaju da mužjaci, ako ugine ženka, nerado preuzimaju brigu oko mladih. Ako to i urade, onda to čine obično stariji primerci.
Inače, ove ptice se veoma zanimljivo ponašaju kada prave gnezdo. Prvo mužjak počne da unosi razni materijal, na primer, sitnu travu, perje, mahovinu i drugo, da bi ženka nastavila posao oko pravljenja fine obloge u kojoj će mladunci imati meku postelju. Lep izgled bandfinka nije jedino što mami odgajivače da imaju ovu egzotičnu pticu. Zebe ogrličarke lepo cvrkuću, tiho, poput amandina. To važi za mužjake, dok su ženke nešto glasnije.
Bandfink nije naročito probirljiv u ishrani. Rado jede svakovrsno sitno semenje, pogotovu od prosa, muhara, svetlog semena, negora i drugog. Poslastica su im mravlja jaja – preporučljivo je davati ih posebno u vreme parenja. Ako se ogrličarka drži u većem kavezu, može se u njega, radi ukrasa, staviti i nešto ukrasnog bilja koje ptica neće dirati. Tako je ova zeba ogrličarka, to jest ptica sa neizgovorljivim imenom – bandfink, svojim prelepim glasom i izgledom osvojila mnoge odgajivače. Zašto onda da i vi ne poželite da ga imate u svom domu?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com