Momcima u bivšoj Jugi na odsluženju vojnog roka mesni narezak bio je super hrana. Volela su ga i deca u letnjim kampovima, omladina na radnim akcijama, bio je i školska užina.
Starije generacije će se i danas setiti da su to bile prilike da se upoznaju s mesnim nareskom. Bio je to jedan od najprezrenijih, a istovremeno i najpopularnijih oblika industrijske hrane.
Mesni narezak je prerađevina smeštena u malu okruglastu konzervu, sadržala je ostatke goveđeg, svinjskog, pilećeg i, ređe, ćurećeg mesa, dobro začinjene i „oplemenjene” pojačivačima ukusa, emulgatorima…
Mesni narezak je bio jeftin, u ponudi čak i u najmanjim provincijskim i seoskim radnjama, mogao se čuvati mesecima, čak godinama, nositi sa sobom u rančevima po vozovima, brodovima i planinskim vrletima…
Iskusnim domaćicama sa plićim kućnim budžetom veći je izazov bio kako od mesnog nareska napraviti ozbiljno jelo. Neke su ga tranžirale na tanke šnicle i pohovale, druge samlele i koristile za musaku, punjene paprike ili „špagete bolonjeze”, posute sitnim sirom i peršinom, a mogao se staviti umesto šunke ili salame u sendvič ili iseći na kockice i dodati salati, kao obrok. Neiscrpne mogućnosti!
Nutricionisti su i tada upozoravali da je ovo veoma nezdrava hrana, sa dosta soli i hemikalija, proizvođači su tvrdili da mesni narezak nije ništa gori od ostalih mesnih prerađevina, a potrošači su se delili na one koji ga obožavaju i one koji ga ne bi okusili pa makar skapavali od gladi.
Istraživanja su pokazala da se i danas na području bivše Jugoslavije mesni narezak najviše kupuje u letnim mjesecima, zato što je zgodan za izlete i putovanja, što ljude mrzi da kuvaju po vrućini, i što se tad obavlja najveći broj građevinskih i poljoprivrednih radova – a „fizikalci” su dokazano najveći potrošači ovog proizvoda.
Takođe je utvrđeno da je mesni narezak redovno na jelovniku više od trećine stanovništva; da ga radije jedu muškarci nego žene, da su najpopularnija pakovanja od 100 i 150 grama, dok najslabije idu ona od pola kilograma.
U Hrvatskoj i Srbiji najtraženiji su naresci od svinjskog mesa (iznad 53,6 odsto), a u BiH od govedine i piletine.
Najznačajniji kupci su vojska, policija, bolnice i druge javne ustanove koje mesni narezak nabavljaju preko tendera.
Zanimljivo je da domaća mesna industrija, odnosno firme koje proizvode mesni narezak, poslednjih godina beleže rast izvoza ovog proizvoda na svetsko, a posebno na tržište Evropske unije.
Objašnjenje je možda u novom gastronomskom trendu, koji su zapazili i svetski mediji, da se i u elitnim restoranima koriste jela sa mesnim nareskom. Kako je nedavno objavio „Tajm magazin”, ova namirnica, nekadašnje „jelo za siromašne”, sad se nudi i bogatoj, probirljivoj klijenteli poznatih njujorških lokala.
Naravno, ne nudi se onako jednostavno istreseno na tanjir iz konzerve. Dodaju se tu fini začini i prelivi, dinsta u sosu, meša sa povrćem i žitaricama…
Mesni narezak se prvo proširio po Aziji – lokalno stanovništvo ga je brzo prihvatilo i uklopilo u nacionalnu kuhinju tamo odakle su se povukli američki vojnici, a ostale neke njihove navike.
Korejci su ga počeli jesti sa kimčijem (kiselim kupusom) i pirinčom, stanovnici pacifičkih ostrva ga prže sa jajima ili povrćem (tako je nastao sad već tradicionalni „musubi”), dodaju ga u salatu, uvijaju ga umesto ribe u rolnice od algi („kimbap”) ili mešaju sa prženim pirinčom.
Ravi Kapur, šef kuhinje čuvenog „Liholiho” jaht kluba u San Francisku, priznaje da je kao dete često i sa zadovoljstvom kod kuće jeo mesni narezak, i nije znao koliko je on „na lošem glasu” sve dok nije napustio rodni grad na Havajima. Odskora je rešio da ga postavi na svoj meni.
– Nije to najomiljenije, a ni najvažnije jelo koje nudim, ali, eto, poželeo sam da ga ipak imam u ponudi, da me podseća na dom i detinjstvo”, rekao je Kapur novinaru „Tajma”.
Mesni narezak je namirnica koju su izmislili američki proizvođači kako bi za vreme Drugog svetskom rata snabdevali „nekvarljivom” hranom svoje trupe u Guamu, Japanu, na Filipinima i u Južnoj Koreji.
I u kasnijim ratovima mesni narezak je uredno „pratio” vojsku SAD na njenim pohodima po svetu, u naše krajeve stigao je odmah pozavršetku Drugog svetskog rata zajedno sa jajima u prahu i crvenim sirom iz Unrinih paketa, prenose mediji u regionu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com