Iako se danas zna mnogo o tome kako i zašto naš mozak funkcioniše i koliko je fascinantan, kroz istoriju se njegovoj važnosti nije pridavalo dovoljno pažnje.
Svi, od starih Egipćana do Aristotela, umanjili su ulogu tajanstvene materije između naših ušiju. Slavni anatom Galen pripisao je mozgu zasluge zapovednika pokreta i govora, ali čak je i on odbacio belu i sivu materiju, pretpostavivši da su komore ispunjene tečnošću unutar mozga obavile većinu posla.
Uprkos tome koliko sada znamo o mozgu, u poređenju s onim šta sve može, verovatno postoje brojne stvari koje je potrebno otkriti. Ovo su neke od karakteristika najsloženijeg i najmoćnijeg organa u ljudsko telu.
Ljudski mozak je veliki…
Prosečni mozak odrasle osobe težak je između 1,3 i 1,4 kilograma. Neki neurohirurzi opisuju teksturu živog mozga kao pastu za zube, ali prema neurohirurgu Katrini Firlik, bolja analogija može se pronaći u lokalnoj prodavnici zdrave hrane. Firlik je teksturu mozga uporedila s tofuom.
Ako vas taj opis ne očarava, razmislite o sledećem: oko 80 posto sadržaja vaše lobanje čini mozak, dok jednake količine krvi i cerebrospinalne tečnosti, bistre tečnosti koja rastvara neuralno tkivo, čine ostatak. Kada bismo pomešali navedene mozak, krv i tečnost, ta mešavina iznosila bi otprilike 1,7 litara.
Ali se vremenom smanjuje
Nemojte se previše uzdati u svoj mozak veličine velike boce gaziranog pića jer je mozak ljudi pre 5000 godina bio još i veći, a do sada se smanjio za otprilike 10%.
Istraživači ne znaju zašto se mozak smanjuje, ali neki imaju teorije da je to deo njegovog razvoja s ciljem pospešenja efikasnosti. Drugi pak misle da su naše lobanje sve manje jer naša ishrana uključuje hranu koja se lakše žvaće i tako velike, snažne čeljusti koje su pre bile standard, više nisu potrebne.
Bez obzira na razlog, veličina mozga nije direktno povezana s intelektom, tako da nema dokaza da je drevni čovek bio pametniji od današnjih ljudi.
Mozak sagoreva energiju
Moderni mozak guta energiju. Ovaj organ čini oko 2 posto telesne težine, ali koristi oko 20 posto kiseonika u našoj krvi i 25 posto glukoze (šećera) koja cirkuliše u našem krvotoku, prema American College of Neuropsychopharmacology.
Ovi energetski zahtevi podstakli su raspravu među antropolozima o tome šta je uopšte potaknulo evoluciju velikog mozga.
Mnogi istraživači smatraju da je razlog meso, pozivajući se na dokaze o lovu naših ranih predaka. Drugi naučnici tvrde da je meso bio nepouzdan izvor hrane. Istraživanje iz 2007. objavljeno u Proceedings of the National Academy of Science otkrilo je da moderne čimpanze znaju kako da pronađu hranu bogatu kalorijama u savani, a možda su naši preci činili isto, pojačavajući svoj mozak povrćem.
Postoje tri glavne hipoteze o tome zašto se mozak povećao, a to su klimatske promene, ekološki zahtevi i društveno nadmetanje.
Bore nas čine pametnima
Koja je tajna ljudske pameti? Odgovor mogu biti bore. Površina ljudskog mozga zakrivljena je dubokim pukotinama, manjim žlebovima zvanim sulci i grebenima zvanim gyri. Ova površina naziva se moždana kora i dom je za oko 100 milijardi neurona, odnosno nervnih ćelija.
Presavijena, vijugava površina omogućuje mozgu da se smesti u veću površinu granica lobanje, a samim tim dobije i više procesorske snage. Naši rođaci primati pokazuju različite stepene uvijenosti u mozgu, kao i druga inteligentna bića poput slonova. Istraživanje koje je sprovela neuronaučnica sa Univerziteta Emory Lori Marino otkrilo je da delfini imaju još izraženije bore na mozgu od ljudi.
Većina naših moždanih ćelija nisu neuroni
Neuroni čine samo 10 posto naših moždanih ćelija. Ostalih 90 posto, koji čine otprilike polovinu težine mozga, nazivaju se glia, što na grčkom znači „lepak“.
Neuronaučnici su mislili da je glia jednostavno lepljiva materija koja drži neurone zajedno. Ipak, nedavna istraživanja pokazala su da je glia mnogo više od toga. Glia je zaslužna za brisanje viška neurotransmitera, pružanje imunološke zaštite, kao i unapređenje i modulisanje rasta i funkcije sinapse, odnosno veze između neurona.
Mozak je ekskluzivni klub
Poput izbacivača u noćnom klubu, skup ćelija u krvnom sistemu mozga, nazvan krvno-moždanom barijerom, propušta samo nekoliko molekula u unutrašnje utočište nervnog sistema – mozak. Kapilari koje hrane mozak obloženi su čvrsto povezanim ćelijama koje blokiraju velike molekule. Posebni proteini u barijeri prenose potrebne hranjive materije u mozak, a samo retke dobiju dopuštenje za prolaz.
Krvno-moždana barijera štiti mozak, ali takođe može sprečiti prolaz lekovima koji nam mogu spasiti život. Lekari koji pokušavaju da leče tumore mozga mogu koristiti lekove za otvaranje veza između ćelija, ali to ostavlja mozak privremeno osetljivim na infekciju.
Mozak se formira iz oblika cevi
Temelji za mozak postavljaju se vrlo rano. Tri nedelje nakon začeća, sloj embrionalnih ćelija nazvan neuralna ploča savija se i spaja u neuralnu cev, a ovo tkivo vremenom postaje centralni nervni sistem.
Neuralna cev raste i odvaja se tokom prvog tromesečja. Tek u drugom tromesečju počinju da se formiraju glija i neuroni, a mozak se nabora tek kasnije. U 24. nedelji, magnetska rezonanca pokazuje samo nekoliko nastajućih žlebova na inače glatkoj površini mozga fetusa, prema istraživanju iz 2000. u časopisu Radiology. U 26. nedelji, žlebovi se produbljuju i mozak više počinje na liči na sebe kod novorođenčeta.
Tinejdžerski mozak nije u potpunosti formiran
Roditelji tvrdoglavih tinejdžera, opustite se. Stav adolescenata delimično proizlazi iz hirova razvoja mozga.
Siva materija mozga dostiže vrhunac neposredno pre puberteta i smanjuje se tokom adolescencije, a neki od najdramatičnijih razvoja događaju se u prednjim režnjevima, sedištu rasuđivanja i donošenja odluka.
Istraživanje iz 2005. objavljeno u časopisu Child Development otkrilo je da delovi mozga odgovorni za obavljanje više zadataka ne sazrevaju u potpunosti dok ne navršimo 16 ili 17 godina.
Mozak nikada ne prestaje da se menja
Nauka je nekada smatrala da kada jednom uđete u odraslo doba, vaš mozak gubi svaku sposobnost stvaranja novih neuronskih veza. Smatralo se da je ta sposobnost, nazvana plastičnost, ograničena na vrlo rano doba i detinjstvo.
Ovo mišljenje je pogrešno. Istraživanje iz 2007. sprovedeno na pacijentkinji s moždanim udarom otkrilo je da se njezin mozak prilagodio oštećenju nerava koji nose vizualne informacije povlačeći slične informacije iz drugih nerava. Kasnije su istraživanja predstavila više dokaza o tome da ljudski neuroni stvaraju nove veze u odraslom dobu; u međuvremenu, istraživanje o meditaciji pokazalo je da intenzivni mentalni trening može promeniti i strukturu i funkciju mozga.
Žene ipak nisu s Venere
Popularna kultura tvrdi da se mozak žena i muškaraca jednostavno razlikuje. Istina je da muški i ženski hormoni različito utiču na razvoj mozga, a slikovne studije otkrile su razlike u načinu na koji žene i muškarci osećaju bol, donose društvene odluke i nose se sa stresom. Iako je tako, nepoznato je jesu li te razlike rezultat genetike ili reakcija oblikovanih iskustvom.
Uprkos tome, muški i ženski mozak, kao i njegova moć, slični su. Analiza istraživanja rodnih razlika iz 2005. pokazala je da je u 78 posto polnih razlika prijavljenih u drugim studijama učinak pola na ponašanje bio u malom rasponu ili blizu nule.
Nedavna istraživanja pobila su mitove o različitim sposobnostima polova. Studija objavljena u Psychological Bulletin u januaru 2010. godine proučavala je skoro pola miliona dečaka i devojčica iz 69 zemalja i nije zabeležila jaz u njihovim matematičkim sposobnostima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com