Zahvaljujući vakcini kojom su potisnuti morbili, gotovo smo zaboravili na ovu bolest iz prošlosti koja je pre dva-tri veka odnosila mnogobrojne živote i za koju dugo nije bilo leka.
Engleski stručnjak Edvard Džener je godinama tragao za lekom protiv ovog oboljenja, koje je bilo među najsmrtonosnijim u 18. veku. Godine 1796. pružila mu se prilika da testira svoj serum. Naime, te godine u Velikoj Britaniji besnela je epidemija malih boginja, koja je kosila pretežno mlađe generacije. Džener je prvo napravio vakcinu protiv kravljih boginja, oboljenja koje u prošlosti nije bilo toliko opasno i koje su ljudi dobijali od krava. Zatim je počeo da eksperimentiše na serumu malih boginja, i kada je epidemija počela, vakcinisao je prvo jednim pa drugim serumom zdravog dečaka koji je bio izložen virusu. Iako je veliki broj mališana iz dečakovog okruženja oboleo i umro od ove teške bolesti, dečak se nije zarazio.
Postigavši uspeh, Džener je dobio motiv da još više radi na svojim istraživanjima i uskoro je stvorio vakcinu protiv malih boginja koja se pokazala efikasnom. Zahvaljujući njoj, generacije dece sačuvane su od ovog teškog oboljenja. U godinama koje su usledile Džener je osmislio čitav niz vakcina i protiv drugih oboljenja. U čemu je bila tajna njegovog seruma? Princip je bio da se izoluje bacil koji izaziva bolest, što je ranijih vekova bilo prilično teško izvesti. Zatim, uz odgovarajuće sastojke pomešane u serumu, ovaj izazivač oboljenja unošen je u organizam u izuzetno malim količinama. Tada je u ljudskom telu dolazilo do reakcije – stvarala su se antitela i tako je sprečavano razvijanje bolesti.
Vakcine su s vremenom postale nezamenljive. Tako se danas deca od rođenja vakcinišu protiv nekada najtežih oboljenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com