Kada pada kiša, setimo se kabanice, omiljenog odevnog predmeta stanovnika mnogih zemalja, naročito onih gde je vreme nestabilno i gde su padavine česte. Danas se kišne kabanice prave od lakih, veštačkih materijala, najčešće PVC-a, koji ne propuštaju ni kap tečnosti, u najrazličitijim bojama, i prijatne su za nošenje. Međutim, u vekovima koji su iza nas, nije baš bilo jednostavno nositi kabanicu.
Čarls Mekintoš smatra se tvorcem prve odeće za kišu. On je 1823. godine u pogonu svoje fabrike proizveo prvu kišnu kabanicu, a vodootporni materijal za njenu izradu napravio je tako što je između dve pamučne tkanine stavio sloj gume. Mekintoševa kabanica bila je zaista vodootporna, ali je imala dve velike mane. Kada bi se slojevi pamuka natopli vodom, što je bilo neminovno pri izlasku na kišu, kabanica je postajala veoma teška i nelagodna za nošenje. Takođe, posle nekog vremena i korišćenja ove vrste odeće, iz nje se širio prilično neprijatan miris, pa su vlasnici radije kisnuli nego oblačili ovu vrstu zaštite od padavina.
Tomas Henkok, partner u mančesterskoj fabrici „mekintoš“ vodootporne odeće, patentirao je 1843. godine nov proces obrade gume. Zahvaljujući tome, stvorena je posebna vrsta tanke gume od koje su pravljene kabanice boljeg kvaliteta. „Mekintoš“ odeća za kišu postala je poznata i u Velikoj Britaniji i u drugim delovima sveta.
U drugoj polovini 19. veka u Engleskoj, jednoj od zemalja s najviše kišnih dana u godini, Tomas Barberi je smislio odeću pre svega namenjenu farmerima, koji su najviše bili izloženi hladnom i kišovitom vremenu. Ova odeća napravljena je od specijalne vrste pamuka, posebno obrađenog da ne propušta vlagu i kišu. Barberi je 1891. godine u Londonu otvorio prodavnicu svoje robe, u početku isključivo za kišu, a kasnije je radnju otvorio i u Parizu. S vremenom je njegova odeća osvojila Engleze, pa je postala popularna među svim društvenim slojevima. Danas su barberi kaputi veoma popularni ne samo u Engleskoj nego i u mnogim zemljama širom sveta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com