Mlevena zrna senfa, sirće, voda, malo soli i začini – i senf je gotov. Biljka senf vodi poreklo iz Indije, a poznavali su je čak i stari Egipćani, kao i njeno dejstvo na otvaranje apetita. Kod Grka i Rimljana korišćen je kao sredstvo za konzervisanje. U 15. veku senf je ušao i u kuhinje evropskih dvorova i palata.
Moderna kuhinja danas se ne može zamisliti bez upotrebe senfa. Ova začinska namirnica postoji u raznim varijantama – kao ljuti senf, slatki senf, senf sa začinskim biljkama, senf s ljutom paprikom, senf s medom – nema granica raznovrsnosti i fantaziji. Postoji i ono što mnogi ne znaju, a to je da je senf sastavni deo kari mešavine iz južne i istočne Azije. Neka plemena iz Azije još uvek pripremaju hranu s celim zrnima senfa.
Senf sadrži eterična ulja, koja pospešuju varenje masti. To posebno godi jetri. Gorušica i nadimanje mogu se izbeći konsumiranjem senfa. Pored svega toga, senf ima i antibakterijska svojstva. Još je antički matematičar Pitagora tvrdio da senf izoštrava um.
Aromatična pasta od senfa idealna je uz jela s mesom i kobasicom, kao i prelivima za salate. I supe, sosovi i čorbe dobijaju sasvim posebnu notu sa senfom. Pečenje je ukusnije ako se premaže senfom. Senf ne sme dugo da se kuva u jelima, jer vrlo lako gubi aromu. Zato ga treba dodati tek pred kraj kuvanja. Može se pomešati i s malo mleka – i time se prelivaju pečenje i rolat.
Već više stotina godina ova začinska biljka nalazi se na samom vrhu omiljenih začina i cenjena je u svim delovima sveta, pa čak i kao lekovito sredstvo. Senf je ipak nezamenljiv!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com