Pelikan se po kljunu razlikuje od svih ostalih ptica. Donji deo kljuna nosi veliku, rastegljivu kožnu mešinu koja služi za lov ribe, ali i za regulisanje telesne temperature. Kesa može da ima zapreminu od 12 litara i zbog nje pelikan ima još jedno ime, a to je nesit.
Na pelikanu je sve neobično. Njegov kljun, veliko telo, oblik glave, kratke noge i crvene oči. Neobičan je i divan ružičasti preliv koji se javlja kao odsjaj na belom perju za vreme parenja, a potiče od masnih žlezda čijim sadržajem pelikan premazuje perje. Pelikani su vrlo društvene i druželjubive ptice. Inače, treba reći da se od velikih i gustih kolonija pelikana širi veoma neprijatan zadah ribe koja je rasuta unaokolo. I pored svoje veličine, pelikan je na kopnu hitar, pliva brzo i lako, lepo leti. Spava na drveću.
Da bi se videli pelikani, ne mora da se putuje u Ameriku, Aziju ili Australiju jer u južnu Evropu stižu krajem aprila i početkom maja; tu se legu i u novembru napuštaju ove evropske krajeve. Mogu se videti u močvarama i jezerima Crne Gore i Makedonije.
Gnezdo pelikana je od trske i šaša. Ženka snese od tri do pet jaja, a roditelji na njima leže naizmenično oko šest nedelja. Mladi pelikani brzo odrastu; za dva meseca skoro dostignu veličinu roditelja. Sa devet nedelja počinju da lete, a posle dvanaeste samostalno se hrane.
Pelikani ne prave razliku između slane i slatke vode, ali prave razliku između plitke i duboke. Zbog vazdušnih kesa ispod kože ne mogu da rone, pa love samo dokle mogu da dopru vratom i kljunom. Vrlo je interesantno posmatrati kako to rade. Skoro uvek love u grupama i savršeno organizovano. Na jezerima ili moru naprave širok krug, zaplivaju ka centru, zagnjure glavu i hvataju sve ribe na koje naiđu. Na rekama i kanalima podele se u dve grupe, plivaju u susret i opet pokupe sve do jedne ribe. Još jedno je bitno: tamo gde ima pelikana, voda je garantovano čista.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com