Mauro Morandi 1989. nasukao se na italijansko ostrvo Budeli (između Korzike i Sardinije) i i nikad se nije vratio nazad. Punih 28 godina živi sam i nada se da će tamo i umreti.
Nakon što se nasukao katamaranom, saznao je da čuvar ostrva u sklopu Nacionalnog parka Madalena odlazi i odlučio je da ga zameni. Društvo mu ne nedostaje, a satima gleda more i prirodu i čita knjige. Osim što meditira i čita, Mauro fotografiše i izrađuje skulpture od naplavljenog drva. Skulpture prodaje turistima, a novac uplaćuje humanitarnim organizacijama.
– Nikada neću otići. Nadam se da ću ovde umreti, da će me kremirati i moj pepeo prosipati u vetar – rekao je za National Geographic.
Kaže da je ovo njegov zatvor, ali on ga je sam odabrao. Svake dve nedelje prijatelj mu brodom vozi namirnice, a zimi zna da prođe i po 20 dana da ne vidi drugog čoveka. U 28 godina, koliko je na ostrvu, ni jednom, kaže, nije bio bolestan. Svakog dana obilazi plaže i čisti smeće i plastiku koju ljudi bezobzirno bacaju u prirodu.
Iako zazire od ljudi, prirodu ostrva strastveno štiti pa posetioce obrazuje o delikatnom ekosistemu ostrva ali i važnosti očuvanja prirode.
– Nisam botaničar ni biolog. Da, znam sve nazive biljaka i životinja, ali moj posao je drugačiji. Pokušavam ljude da naučim zašto biljke moraju da žive – kaže ‘vuk samotnjak’.
On smatra da bi ljudi pre shvatili važnost prirode kad bi im se ukazivalo na lepotu.
„Voleo bih da ljudi shvate da lepotu ne treba samo gledati već je osetiti i zatvorenih očiju“ – kaže Mauro.
– Ljubav je apsolutna posledica lepote i obrnuto. Kad voliš nekoga, vidiš njihovu lepotu, ali ne zato što je ta osoba fizički lepa već saosećaš sa njima, postaneš deo njih i oni tebe. Isto je i sa prirodom – kaže Morandi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com