Maramica je jedan od predmeta bez kojih čovek teško može da zamisli svakodnevni život. Danas se gotovo uvek mogu naći u ženskim tašnama, muškim torbama, pantalonama i na drugim mestima. Za razliku od nekih davnih vremena, kada su se pravile od tkanina, danas su najčešće od papira. Ima ih najrazličitijih veličina i kvaliteta, u gotovo svim mogućim bojama, a u novije vreme i mirisima. Sve češće se na tržištu mogu naći i one namenjene najmlađima, s motivima životinja i likova iz dečjih crtanih filmova.
Prve maramice od tkanine nastale su pre otprilike 400 godina. Doduše, ljudi su i pre toga koristili komade tkanine, ali ne za osnovnu namenu koju je maramica kasnije dobila (za brisanje nosa i očiju), već u religijske svrhe. Maramicu, obično izrađenu od čiste svile, sveštenici su držali na oltaru do kraja službe.
Iako je i u davna vremena čovek imao potrebu da briše nos, mnogo vekova je umesto četvrtastog komada tkanine u tu namenu koristio – rukav. Drevni Grci i Rimljani koristili su za brisanje lica i usta posebno namirisanu tkaninu koju su nosili oko vrata ili na ramenu ili su je držali u ruci. Tek kasnije, u doba renesanse, počela je da se koristi maramica, i to ne samo za ličnu higijenu već i kao ukras na odeći.
U 17. veku jedna dama iz Venecije došla je na genijalnu ideju da iseče komad tkanine u četvrtast oblik, a zatim ga je lepo obradila i ukrasila čipkom. Ovakvu maramicu prikazala je jednom prilikom na gradskom šetalištu i njena kreacija je odmah privukla pažnju. Tako je pravilno oblikovan komadić tkanine postao i veoma važan modni detalj.
Iz Italije, maramica je prešla Alpe i počela da se koristi u Francuskoj. Lordovi i dame s dvora Anrija Drugog vrlo brzo nisu mogli da zamisle izlazak iz domova bez ovog modnog detalja. Maramice su pravljene od najfinijih tkanina i ručno ukrašavane, tako da su predstavljale prava umetnička dela tadašnjih majstora. Negde oko 1850. godine i Nemci su usvojili maramicu, ali je ona u ovoj zemlji bila rezervisana samo za visoko društvo i bogataše. U 18. veku maramice su pravljene u najrazličitijim oblicima, od okruglog, pravougaonog do četvrtastog, čak i u obliku trougla. Do kraja ovog veka maramice su počele da se izrađuju od raznih materijala, i to najčešće svile, lana ili pamuka, a teško da se na ulicama gradova mogao videti gospodin bez maramice u gornjem džepu sakoa. Ni pripadnice lepšeg pola, naročito one iz viših slojeva društva, nisu mogle da zamisle da izađu iz kuća bez ovog obaveznog modnog detalja, jer se u protivnom smatralo da nisu propisno obučene.
Sve do pedesetih godina prošlog veka maramica je bila veoma popularna i gotovo obavezna u muškoj i ženskoj garderobi. U decenijama koje su usledile, međutim, pojavile su se papirne maramice, koje su s vremenom uspele da se izbore za svoje mesto na tržištu i da potisnu stariju varijantu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com