Nekad su postojala, a nađu se i danas, izolovana društva koja nikad nisu prihvatila upotrebu vatre u pripremanju hrane. Pronalazak vatre u najširem smislu bio je prva velika prelomna tačka u istoriji kulinarstva. Verovatno nikad nećemo saznati kad je učinjen taj ključni korak ka napretku, ali znamo da je vatra ukroćena pre najmanje pola miliona godina, kako jasno pokazuju ostaci ognjišta u pećini Čukutijen u severnoj Kini. Tu je praistorijski čovek ostavio prve moguće tragove kuvanja.
Kuvanje hrane, prvo nad otvorenom vatrom, omogućilo je pripremanje većeg broja namirnica, a time i dostupnost više ukusa. Sledeći korak bilo je skladištenje hrane i pića. Prvi sudovi bili su životinjske kože, pletene korpe i tikve, ali je pojava grnčarije označila veliki napredak. Dugo se smatralo da su grnčariju prvi izmislili pripadnici najstarijih poznatih društava na Bliskom istoku koja su obrađivala zemlju, ali je šezdesetih godina prošlog veka jedno iznenađujuće otkriće izašlo na videlo u Japanu – grnčarija iz vremena kada su ljudi još živeli kao skupljači i lovci. Dakle, najstarija grnčarija na svetu datira od pre 13.000 godina, a to su praistorijski glineni sudovi iz Japana. Najstarija glinena grnčarija s Bliskog istoka, iz Irana, datira iz oko 9.000 godina pre naše ere. Ne samo što je mlađa nego je i sušena na suncu, za razliku od japanske, koja je pečena na vatri.
Prve pećnice nađene su u Ukrajini. Bila su to udubljenja u zemlji u kojima je žar od uglja bio prekriven pepelom. Preko toga se stavljala hrana uvijena u lišće, a udubljenje se pokrivalo zemljom. Rane civilizacije Sumera i Egipta koristile su mnogo prepoznatljivije pećnice napravljene od pečene cigle. Ovo se s vremenom razvijalo, tako da su Sumeri bili prvi koji su pravili pećnice s nivoima na koje su mogli da se stave duboki i plitki sudovi za kuvanje i prženje. Iskopine velikog sumerskog grada Ura otkrile su veliki broj pećnica od cigle iz 1800. godine pre naše ere.
Kuvanje je stvarno počelo kada je priprema hrane otišla dalje od jednostavnog pečenja mesa, ribe i povrća.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com