Prema definiciji, reklama je, u širem smislu, način na koji se nešto ističe, hvali, izlaže i slično. Reklamom se popularišu različiti proizvodi i razne usluge. Ona je udešena tako da privuče pažnju što šireg kruga potencijalnih potrošača radi uspešnije prodaje, plasmana, zadovoljenja postojećih potreba i izazivanja novih želja kod potrošača.
Reklama ima daleke korene kao prirodna dopuna trgovačkim poslovima. O tome govore pisani oglasi koji su pronađeni u ruševinama antičkih naselja. Pre pronalaska štampe uobičajeno je bilo usmeno reklamiranje, što su radili dobošari glasnici. Oni su u srednjem veku imali i svoje korporacije i statute. Prvi reklamni oglas pojavio se prvi put u šestom broju francuskog lista "Gazzete" iz 1651. godine. Jedan vek kasnije, u Francuskoj je izašao "La petite affiche", u to doba najpoznatiji list za reklamu.
Na početku 19. veka u službi reklame pojavljuje se plakat, koji se i danas koristi kao sredstvo savremenog oglašavanja. Kasnije, za reklamu se upotrebljavaju i mnoga druga sredstva, a uslovi za uspešno plansko pridobijanje mušterija i klijenata, takozvano vrbovanje, prema nemačkoj reči Werbung, postali su predmet socioloških istraživanja.
U visokorazvijenim zamljama, gde vlada trgovačka konkurencija, oni koji usavršavaju reklame služe se metodama testova i svestrano istražuju najrazličitije reakcije ljudskog ponašanja, važne u reklamnoj praksi. Naročito interesovanje usmereno je na ispitivanje podsvesnih i nesvesnih reakcija, na psihologiju nagona, jer je primećeno da je za uspeh reklame važan dobro smišljen poziv na podsvesne ljudske želje.
Najpoznatiji oblici reklamiranja jesu novinske reklame, plakati, natpisi, svetleće, filmske i televizijske reklame, prospekti, katalozi, bilbordi i drugo. Reklami služe i izlozi, kao i tezge na sajmovima. Važan element reklame je i slogan, poslovno, kratko i duhovito izražena propagandna misao. Na poslovima reklamiranja rade stručnjaci za koncipiranje reklame.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com