Kada se bira nameštaj za dečju sobu, pre svega treba imati na umu to da on mora da bude funkcionalan i minimalistički.
Dečja soba nikada nije dovoljno velika. Obično u nju treba smestiti jedno dete ili njih dvoje koji će se u malom prostoru gurati, bez obzira na to da li su istog ili različitog pola. Izlaz je u komadima nameštaja koji imaju više funkcija i u tome da prostor bude maksimalno iskorišćen po visini, širini i dubini. Roditelji male dece obično imaju još jedan zahtev – da meblirani delovi nameštaja mogu da se skidaju i peru ili da su napravljeni od hajtek materijala koji ne propuštaju tečnost i s kojih se lako skidaju fleke.
U opremanju prostora treba da učestvuje i dete, jer će to biti njegovo malo carstvo u kome će čuvati ne samo potrebne i korisne stvari već i sitnice koje njemu posebno znače. To mora da bude prostor gde će dete, dok raste, moći da neguje nova interesovanja, a da se ne lišava starih, da kasnije zbog kompjutera iz sobe ne mora da izbaci lutke, mede i druge uspomene koje ga podsećaju na detinjstvo. Uz osnovni nameštaj s malo truda i mašte mogu se dobiti različiti ambijenti. Veliki plakari ili orman i polica, radni sto, udoban ležaj i još poneki detalj biće prijatno okruženje u svakom uzrastu.
Dete mora da ima i mesto za učenje. Neka mu knjige, sveske, vežbanke i sav ostali pribor budu pri ruci. Pametno je pored radnog stola postaviti i tablu za ostavljanje poruka. Nju možete da stavite čim dete nauči da čita. Radni prostor treba opremiti fasciklama, koje mogu da stoje u fioci ili ormariću. Dete će tako da nauči da sortira stvari u fascikle. Dajte detetu prazne kutije od cipela ili plastične gajbice u koje će odlagati igračke.
Soba za decu i mlade treba da bude udobna, bez suvišnih ukrasa, da bi se dete po njoj slobodno kretalo, da s učenja lako može da pređe na igru i da u njoj mogu da borave i njegovi drugari.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com