Postoji mnogo običaja koji se povezuju s dočekom nove godine. Neki od tih običaja poznati su i nama u Srbiji, ali ih mi upražnjavamo i tokom praznika koji nisu povezani s početkom godine, kao što su farbanje jaja, pravljenje česnice i drugi. U mnogim zemljama doček nove godine ima i religijsko značenje, a koliko su tradicije i običaji različiti, odnosno slični, u zemljama koje su više hiljada kilometara udaljene jedne od drugih saznaćete ako pročitate sledeće redove…
Danska je na novogodišnje veče prepuna polomljenih sudova! Danci smatraju da je dobar znak ako na pragu svoje kuće zateknu gomilu krhotina, pa zato prijatelji „napadaju“ jedni drugima kuće starim sudovima. Što više slomljenih tanjira, to više prijatelja. Veče dočeka obeležavaju dva veoma važna događaja, koja se prenose i na radiju i televiziji: kraljevo novogodišnje obraćanje u 18 časova i otkucavanje gradskog sata u Kopenhagenu, koji objavljuje dolazak nove godine. Danska svečana večera sastoji se od različite hrane, bakalara, kuvanog kelja, punjenog praseta, ali i drugih đakonija zalivenih šampanjcem i obaveznim kolačem od marcipana u ponoć. Nova godina se proslavlja uz ponoćni vatromet, koji osvetljava nebo u mnogo različitih boja.
U Nemačkoj postoji običaj da se rastopljeno olovo ubaci u hladnu vodu i iz oblika koji nastaje dok se ono hladi čita se budućnost. Krug ili srce znače, šta bi drugo do venčanje, brod je putovanje, a svinja pravo obilje hrane u predstojećoj godini. Ljudi još ostavljaju ispred vrata i po komadić od svake hrane s novogodišnje trpeze, simbolišući tako dobre zalihe u novoj godini. Posebno se priprema šaran, koji, ako je debeo, sluti na bogatstvo!
Francuzi spremaju sočivo, za koje se misli da donosi prosperitet i umnožava bogatstvo. U Francuskoj se za Novu godinu kaže Jour des Etrennes ili Dan novogodišnjih poklona. Tipičan francuski novogodišnji dar je teglica kandiranog kestena u slatkom sirupu. Večera se priprema za celu familiju; tada se razmenjuju pokloni i čestitke. Sa slanjem poklona počinje se još 1. aprila – ali lažnih! Oni koji su primili poklon-šalu u aprilu tek 31. decembra imaju priliku da se obraduju odistinski. Aprilska riba je nadimak kojim se nazivaju prevareni, i u prodavnicama širom Francuske možete da kupite čokoladne ribe koje se zajedno sa šaljivim razglednicama razmenjuju među prijateljima 1. aprila.
Mađarska proslavlja Novu godinu uz paljenje „žrtve“ – strašila koje predstavlja zlo i nesreću iz prethodne godine. Strašilo se pronosi kroz čitavo selo/grad pre nego što izgori.
U Indiji se doček zove Diwali, što je festival svetlosti. Slavi se tri dana krajem oktobra ili početkom novembra i svaki grad ili selo sijaju okićeni hiljadama svetiljki koje teraju zle duhove. Čak su i životinje okupane i čiste, ukrašene za festival. Domaćice spremaju specijalnu trpezu, cveće i poklončiće koji se stavljaju na ukrašeni sto. Na novogodišnje jutro deca drže zatvorene oči dok ih roditelji ne odvedu do stola. Ljudi se trude da završe sve započete poslove, razmenjuju poklone, kupuju nove stvari za kuću, novi alat i garderobu. Donose novogodišnje odluke, zaboravljaju svađe, i trude se da budu darežljivi i srećni. Diwali je i religiozni hindu praznik, te se u hramovima i svetilištima pred bogove iznosi voće i cveće.
Italijani pripremaju jelo cotechino con lenticcie – kobasice sa sočivom. Kotećino kobasica je simbol izobilja, jer je bogata masnoćom, dok sočivo simbolizuje novac (zeleno je i u obliku novčića). Ovo jelo osigurava dvostruko pakovanje sreće!
Egipćani slave Novu godinu kao nacionalni praznik u veoma svečanoj atmosferi. Iako se zna kada počinje nova godina, u Egiptu i dalje poštuju običaj da mladi mesec mora da izađe pre nego se zvanično objavi dolazak nove godine. Posmatranje se obavlja u džamiji Muhamed Ali, koja se nalazi na vrhu brda iznad Kaira. Poruka se zatim prosleđuje velikom muftiji, koji ima zadatak da obnaroduje da je nova godina stigla! Ljudi koji su okupljeni čekali pred džamijom tada čestitaju jedni drugima rečima: „Kol Sana We Enta Tayeb“, i tek tada idu svojim kućama da vest prenesu i porodici. U kućama se slavi bogato. Čak i najsiromašnije porodice na trpezi imaju meso, ali alkohol se ne konsumira iz religioznih razloga. Na taj dan svi su obučeni svečano, a čak i devojke mogu da nose haljine svetlih boja (inače im je dozvoljeno da nose samo crno). Deci se dele slatkiši, dečacima u obliku dečaka ili konja, a devojčicama u obliku – devojčice. Slatkiši su uvijeni u šareni papir u obliku harmonike. Za odrasle, to je dan za posetu prijateljima. U pojedinim mestima otac porodice ide iz kuće u kuću, čestitajući i skupljajući ljude, dok se svi ne sakupe u starešininoj kući.
Kako se slavi u Iraku? Mnogo je legendi i mitova o Persijskoj novoj godini, poznatoj kao Nowruz (kraj i ponovno rođenje), koja pada 21. marta računajući po gregorijanskom kalendaru. Nekoliko nedelja pre Nove godine Iračani stavljaju zrna pšenice ili ječma da proklijaju; klice podsećaju na proleće i početak života. Kuće se čiste i šije se ili kupuje nova garderoba i, po mogućstvu, cipele. Sprema se specijalna hrana, naročito se mesi, da bi se gotovo pecivo poklanjalo uz želje za dobro zdravlje, sreću i potomstvo. Našminkani i kostimirani trubaduri paradiraju ulicama i sviraju u daire, bubnjeve i trube šireći tako dobro raspoloženje.
Iranci slave Novu godinu prvog dana proleća. Zrnevlje pšenice i ječma klija u vodi simbolizujući život, a sitan novac, ofarbana jaja i Kuran aranžirani su na stolu. Meni od sedam jela koja počinju na slovo „S“ kao Haft sin su: sonbul (ljiljan), sabzeh (klice žita), samano (slatki puding od zelenog žita), serkeh (sirće), sumak (začin), seeb (jabuka), senđed (masline). Stariji daruju mlađe zlatnicima koji su znani kao aidi. Pored toga, preskače se plamen – kako se veruje, to donosi sreću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com