Svi koji su u potrazi za vanzemaljcima trebalo bi da imaju otvoreniji um kada je u pitanju sastav atmosfere egzoplaneta, navodi se u novoj studiji.
– Ipak, ne želimo da sva jaja položimo u istu korpu – kaže autor studije Univerziteta Vašington u Sijetlu Džošua Krisansen-Toton.
– Čak i da postoji život negde u svemiru, nemamo pojma da li je to biti život koji čini kiseonik. Biohemija proizvodnje kiseonika je veoma kompleksna i može biti prilično retka.
Prošireni vidici
Stoga su on i njegove kolege proširili vidike, proučavajući istoriju Zemlje kako bi identifikovali kombinacije gasova koji bi, ako ih zajedno posmatraju bili jak dokaz života.
Došli su do dobrog kandidata: metana (CH4) i ugljen-dioksida (CO2), bez značajnog udela ugljen-monoksida (CO).
Kao što pokazuju njihove hemijske formule metan i ugljen-dioksid su vrlo različiti molekuli. Njihova zajednička pojava ukazuje na „atmosfersku neravnotežu“ – termin koji astrobiologe prilično uzbuđuje.
– Dakle, imate ekstremne nivoe oksidacije i teško je to učiniti kroz nebiološke procese bez stvaranja ugljen-monoksida koji je posrednik. Na primer, planete sa vulkanima koji izbacuju ugljen-dioksid i metan takođe će imati tendenciju da izduvaju ugljen-monoksid – kaže on.
Nova teorija
Osim toga, mnogi mikrobi ovde na Zemlju su „pohlepni“ za ugljen-monoksidom.
Traženje jedinjenja u neravnoteži nije nova teorija. Na primer, drugi astrobiolozi su sugerisali da kombinacije metana i kiseonika u atmosferi egzoplaneta predstavljaju snažan znak života.
Nova studija pak, pomaže da se istraživačima prošire vidici da osim kiseonika, koji nije postojao u većem delu historije naše planete – kiseonik je počeo da se gradi tek 2,5 milijardi godina od nastanka planete – svoju potragu fokusiraju na nešto drugo, prenose mediji u regionu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com