Više od dve trećine Zemljine površine prekriveno je vodom, ali je pitanje njenog porekla, odnosno zašto je ima daleko više nego na drugim planetama, i dalje je nerazjašnjeno. Naučnici imaju novu teoriju o poreklu vode na Zemlji, iznoseći tezu da je ona došla sa Sunca.
Do takve teorije došli su proučavajući asteroide i na osnovu toga došli do saznanja da je deo vode na našoj planeti nastao zahvaljujući „reci“ naelektrisanih čestica, izbačenih iz gornje atmosfere Sunca pre više milijardi godina, piše „Sajens alert“.
Asteroid otkriva poreklo vode na Zemlji
Kada Sunčevi vetrovi dođu u dodir sa malim česticama prašine na nekim asteroidima, može da nastane mala količina vode i time može da se objasni otkud ona na našoj planeti. Većina savremenih naučnih modela sugeriše da je najveći deo vode na Zemlji potiče iz vanzemaljskih izvora, verovatno iz grupe asteroida u regionu između Jupitera i Saturna.Ovi udaljeni asteroidi su „roditelji“ ugljeno-hondritnih meteorita koji redovno padaju na Zemlju, a poznato je da taj tip meteorita sadrži značajan udeo minerala u kojima je voda.
Međtuim, ti meteoriti verovatno nisu jedini način na koji je voda dospela na Zemlju. Tome su mogle da doprinesu i druge vrste meteorita, pogotovo što ugljeno-hondritni meteoriti nisu mogli da donesu toliku količinu vode na našu planetu.
Postoje i druge vrste hondritnih asteroida koje mogu da sadrže vodu. Tako, na primer, asteroid Itokava, koji je blizu Zemlje, predstavlja običan hondritni asteroid i analiza uzoraka sa ove stene bogate silikatima, uzetih 2010. godine, otkrila je da u njoj ima i vode, a njen izvor bi moglo da bude Sunce.
Zračenje Sunčevog vetra i ranije je bilo pominjano kao mogućnost formiranja vode na objektima bogatim silikatima u svemiru.
Laboratorijski eksperiment potvrdio tezu
Laboratorijskim eksperimentima pokazano je da isparljivi vodonikovi joni stupaju u reakciju sa silikatnim mineralima, pri čemu se kao nusproizvod dobija voda. Snimanje elektronskim mikroskopom, kao i elektronskom spektroskopijom, dokazano je prisustvo vode u vanzemaljskim česticama prašine.
Teoretski, ukoliko voda bude zarobljena u tim česticama, bila bi zaštićena od negativnog uticaja kosmičkih prilika i mogla bi putem meteorita da stigne na nebeska tela.
„Ovaj fenomen objašnjava kako regoliti (rastresiti sloj koji prekriva čvrstu stenu) u bezvazdušnim svetovima, kao što je Mesec, sadrže određeni procenat vode“, navode autori nove naučne studije objavljene u časopisu „Nejčr astronomi“.
Da bi dalje istražili ovu hipotezu, naučnici su se okrenuli asteroidu Itokava kako bi otkrili da li on sadrži „isparljivi rezervoar“ izotopa sličnih onim u Sunčevom vetru.
Dok je većina izotopa vode na Zemlji podudarna ugljenikovim hondritima, manji deo nije, pa su Sunce ili Sunčeva maglina predloženi kao mogući izvor.
Analizirajući atom po atom metodom poznatom kao tomografija atomskim sondama, naučnici su merili zastupljenost vode nađene u prašini na Itokava asteroidu, koju je donela japanska svemirska misija pre deset godina.
Mereći te čestice, uključujući i one koje su sakrivene od Sunčevog zračenja, naučnici su našli hidroksid i „obogaćenu“ vodu na ivicama svih strana asteroida. To ukazuje da su Sunčevi vodonikovi joni „ušli“ u asteroid, skladišteći vodu gde se na nju ne može uticati.
U jednom kubnom metru stena – 20 litara vode
Ovi elementi koji znače život bili su tačno na dubini na kojoj su naučnici i očekivali da vodonikovi joni mogu da stignu kroz silikatni materijal.
„Naše istraživanje ukazuje da su Sunčevi vetrovi formirali vodu na površini malih zrna prašine i da je ta izotopski lakša voda najverovatnije izvor ostatka vode na Zemlji“, kaže Fil Bland sa Kurtin univerziteta u Australiji.
Naučnici pretpostavljaju da svaki asteroid ovog tipa može da sadrži 20 litara vode po kubnom metru stene. Istraživači veruju da bi ovaj mehanizam mogao da se koristi i kao izvor vode za buduća svemirska putovanja.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com