Neandertalci su imali velike, isturene noseve kako bi zagrejali i ovlažili hladan i suv vazduh i kako bi što više mogli da ga unesu u pluća, pokazalo je istraživanje upečatljivog oblika lica izumrlog ljudskog rođaka.
Proučavajući trodimenzionalne modelime lobanja modernih ljudi i neandertalaca, kao i hajdelberškog čoveka, koji im je bio zajednički predak, naučnici su otkrili zanimljive evolucijske adaptacije disajnih puteva.
Kako prenose mediji u svetu, simulacija je pokazala da su oblici lica neandertalca i čoveka efikasnije prilagođavali vazduh od hajdelberškog čoveka, što ukazuje na njihovo bolje prilagođavanje hladnoj i suvoj klimi, objavili su australijski i britanski naučnici u magazinu „Proceedings of the Royal Society B“.
Neandertalci, čiji su nosevi bili otprilike 30 posto veći od ljudskih, mogli su takođe da unesu mnogo više vazduha putem svoje nosne šupljine od hajdelberškog i modernog čoveka. To je verovatno evolucijski odgovor na veće energetske potrebe zdepastog tela neandertalaca i njihov život lovaca.
Smatra se da je neandertalcima bilo potrebno oko 4,500 kalorija dnevno da prežive evropske zime, dok se modernom muškarcu preporučuje 2,500 kalorija na dan.
Visok unos kalorija zahteva i više kiseonika za preradu šećera, masti i proteina u energiju.
Naučnici su dugo raspravljali zašto je oblik lica neandertalca, s velikim, širokim nosem i isturenom donjom vilicom, takav.
Jedna od teorija bila je da je neandertalcu bio potreban snažniji ugriz, ali naučnici su sada dokazali da to nije istina. Naime, simulacije su pokazale da neandertalci nisu imali snažniji ugriz od modernog čoveka.
„Ono u čemu se neandertalci stvarno ističu jeste njihova mogućnost prenosa velikih zapremina vazduha putem nosne šupljine, što ukazuje na životni stil s vrlo visokim energetskim potrebama“, napisali su.
Zaključili su da je „karakteristična facijalna morfologija neandertalca uslovljena prilagođavanjem na hladan i suv vazduh, kao i na potrebu unosa veće količine kiseonika“.
Neandertalci su se razvili pre 200.000 godina u Evropi, srednjoj Aziji i na bliskom istoku, a nestali su pre 30.000 godina, što se podudara s dolaskom modernih ljudi iz Afrike.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com