U ranim jutarnjim satima 31. avgusta 1997. crni Mercedes Sedan velikom brzinom udario je u 13. potporni stup pariškog tunela Pont de l’Alma. Dodi al-Fajed i vozač Henri Pol ostali su na mestu mrtvi, a princeza Dajana umrla je na putu ka bolnici. Dodijev telohranitelj Trevor Ris-Džons jedini je bio vezan i preživeo je. Dajana i Dodi navodno su pokušavali da pobegnu paparacima. Dajana je, prema obdukciji, umrla od posledica srčanog zastoja. Zaključeno je kako je smrt uzrokovana prevelikom brzinom automobila – kako Dajaninog, tako i onih koji su je pratili, kao i nepažnjom vozača za kojeg je utvrđeno da je bio pod uticajem alkohola.
Kako piše Express, ono što je usledilo bio je jedan od najgledanijih događaja u istoriji televizije – čak dve milijarde ljudi gledalo je prenos sahrane širom sveta, a dve hiljade njih prisustvovalo je ceremoniji na Vestminster Abeju.
Iako je sve naizgled bilo javno – puno toga je kraljevska porodica uspela da prikrije, a u novom dokumentarcu „Diana: 7 Days That Shook The Windsor’s“, Channela 5 otkrivene su brojne tajne koje bi, da su tada otkrivene, duboko potresle svet.
Kraljevski dopisnik Diki Arbiter, koji je bio u službi za vreme braka princa Čarlsa i princeze Dajane, otkrio je neke detalje vezane uz samu sahranu. – Telefoni su u palati zvonili ceo dan. Mi smo se trudili da napravimo sve što možemo ša smo govorili novinarima da ćemo više informacija imati u jutarnjim satima. Nazvao sam dvorac Vindzor, Sandringem i Holirud i zamolio da spuste zastave na pola koplja. Pitanje šta će napraviti u Bakingemskoj palati bila je druga stvar koja me poprilično zabrinjavala. Naime, kraljevski običaj je da zastava nikada nije na pola koplja, čak ni onda kad neko od njih premine, to je simbol kontinuiteta monarhije – rekao je.
Nakon vesti o smrti, ljudi su nepozvani počeli da dolaze i ostavljaju cveće. Do pet sati ujutro, već je bila mnogo cveća, a s njim je rasla i zabrinutost šefa smene straže. – Sledećeg jutra, dogovorili smo datum pogreba. Odlučeno je da će se održati 6. septembra pa smo tako dobili manje od 5 dana da organizujemo najveći kraljevski događaj još otkako se princeza udala za princa 16 godina ranije – otkrio je Arbiter.
Dogovoreno je kako će Dajanina pogrebna povorka slediti isti put koji je bio planiran za kraljicu majku, a nikom nije mogla da promakne ironija u tome. Protokol je sastavljen samo deset dana ranije, kad su čelnici palate istom rutom hodali i planirali sve u slučaju smrti kraljice. Niko nije mogao da zamisli kako će prva koja će umreti – biti mlada Dajana.
Sa samo nedelju dana vremena za organizaciju sahrane, tenzije su bile na vrhuncu dok se plemstvo borilo sa aranžmanom Dauning strita, kao i oko pitanja da li trebaju Vilijam (15) i Hari (12) da hodaju iza sanduka, dok je stariji princ u početku odbio da učestvuje u povorci.
Dokumentarac takođe otkriva da su Dajanin batler Pol Burel i vozač Kolin Tebut trebali da postave mobilnu mrtvačnicu kad su otišli da pokupe telo princeze u bolnicu Piti-Salpetri u Parizu, držeći obožavaoce princeze podalje i postavljajući ćebad na prozore da bi sprečili slikanje fotografa. Kada su vesti o Dajaninoj smrti došle do palate, odlučeno je da će odložiti saopštavanje vesti njenim sinovima koji su se nalazili na odmoru sa kraljicom u Balmoralu. Kraljica je bila toliko zabrinuta oko toga da bi dečaci mogli da čuju traumatične detalje da je naredila da se sakriju sve novine, televizori i radioprijemnici.
Kad su dečacima rekli tragične vesti koje su im zauvek promenile živote, Hari je preklinjao svog oca da ide s njim u Pariz po majčino telo, ali nisu mu to dozvolili.
Veliki deo napetosti u pogrebnom odboru, koji se sastojao od kraljevske porodice, vlade, policije i Dajanine porodice – dolazio je od ljudi Dajaninog brata, Čarlsa Spensera. U dokumentarcu se otkriva kako je Spenser želeo sam da hoda iza Dajaninog sanduka, ali princ Čarls nije odstupao od svog stajališta da treba da bude u povorci. Ostatak tima je smatrao da bi Vilijam i Hari takođe trebali da budu u njoj, ali Vilijam je odbio tu ideju, govoreći kako želi da tuguje u svojoj privatnosti. Nadajući se da će mu promeniti mišljenje, pet dana pre sahrane tim je nazvao u Balmoral uz pomoć velikog zvučnika na konferencijskom stolu.
– Sećam se zujanja iz zvučnika. Mi smo svi govorili kako bi Vilijam i Hari trebali da budu tamo, ali odjednom smo začuli glas princa Filipa. Zvučao je odlučno: „Zaboga, radi se o dečacima. Izgubili su majku“ – ispričala je tadašni šef protokola i odnosa sa javnošći, Anja Hunter. Svi su se u prostoriji tada pogledali, shvatajući koliko pate.
Pol Burel je u dokumentarcu ispričao kako je otišao po Dajanino telo, oko koga je u bolničkoj sobi postavio ventilatore budući da je bilo užasno vruće.
– S prozora smo videli ljude kako vise sa krova, pokušavajući da ulove fotografiju mrtve princeze, tada smo na prozore stavili ćebad. Od silnog vazduha iz ventilatora, Dajanina kosa se pomerala, a sećam se kako sam je u jednom trenutku pogledao i pomislio „bože, pa živa je“ – rekao je vozač Tebut. Pol Burel otkrio je trenutak u kom je znao da nešto nije u redu sa Dajaanom.
– Nazvao sam je na mobilni i nije se javila. Ona je uvek imala mobilni blizu sebe, za slučaj da zovu deca – ispričao je.
Kraljica je napustila Bakingeamsku palatu za potrebe pogreba u Vestminsterskoj opatiji, a odala je i počast u televizijskom prenosu. Naime, plan je bio da prvi javni nastup kraljice i vojvode bude iskazivanje počasti princezi Dajani, a zatim su trebali da se sastanu sa ostalima i potpišu se u knjigu žalosti. Kraljica i vojvoda proveli su 20 minuta razgovarajući sa ljudima koji su došli da odaju počast, a po ponašanju ljudi bilo je očigledno da krivicu za smrt Dajane nisu prebacili na monarhiju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com