Oblaci su velike količine toplog i vlažnog vazduha koji se podigao do određene visine, gde se ohladio, a vodena para se pretvorila u sitne kapi kiše ili komadiće leda.
Ima mnogo vrsta oblaka, u zavisnosti od toga na kojoj se visini nalaze i kakvo vreme donose. Tako se, na primer, takozvani svetleći oblaci nalaze na visini od čak 60 do 80 kilometara od zemlje! Tu su i „sedefasti oblaci“, na 20-30 kilometara visine, veoma lepih boja i oblika, zatim cirusi, paperjasti oblaci na oko šest do deset kilometara od zemlje, a na istoj visini se mogu naći i cirostratusi, oblici nalik čaršavima, i cirokumulusi, mali, okruglasti i međusobno zbijeni oblaci. Svi oni sastoje se od sitnih komada leda.
Najniži oblaci nalaze se na visini od dva do šest kilometara i obično donose kišu, pljuskove i grmljavinu. Najviši među njima su altokumulusi – velike okruglaste sive mase, i altostratusi, nalik velikom sivom velu na nebu. Nešto niži su stratokumulusi, veliki beli oblaci koji obično predskazuju lepo vreme narednih dana, zatim nimbostratusi – masivni bezoblični oblaci koji donose višednevne padavine, i stratusi, koji zapravo predstavljaju velike gomile magle u atmosferi.
„Najtmurniji“ među oblacima su kumulusi i kumulonimbusi – masivni tamni oblaci koji donose oluju, kišu i grmljavinu.
Ukoliko dobro zapamtite ovu podelu oblaka, možete veoma lako, bez pomoći meteorologa, predvideti kakvo će vreme biti narednih dana!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com