Potreban vam je neki komad odeće? Naravno, uputićete se u odgovarajuću prodavnicu i kupiti pantalone, košulju ili sako. Malo ko će, osim onih koji se profesionalno bave tim poslom, u današnje doba odvojiti dovoljno vremena da sam nešto sašije, i to samo ukoliko poseduje mašinu za šivenje. A vekovima iza nas, u periodu pre 1800. godine i pronalaska čitavog niza inovacija koje su dovele do stvaranja šivaće mašine, ljudi su, da bi došli do odgovarajuće odeće, šili ručno. To je bio mukotrpan i težak posao koji je zahtevao mnogo vremena i preciznosti, a bio je naročito bolan za ruke.
U poslednjoj deceniji 18. i prvoj deceniji 19. veka polako je oživljavala ideja o stvaranju uređaja koji će zameniti ruke prilikom šivenja. Neki od pronalazača, poput Engleza Tomasa Seinta i Tomasa Stouna i Džejmsa Hendersona iz Francuske, učinili su u pomenutom periodu prve korake ka stvaranju mašine za šivenje. Ipak, prvi kompletan pronalazak na kome je mogao da se sašije komad garderobe pojavio se 1830. godine, a njegov tvorac bio je Bartolomej Timoner, poreklom Francuz. Njegova mašina bila je kompletno izrađena od drveta, i iako je bila spora u odnosu na današnje uređaje, ubrzala je proces šivenja. Timoner je imao radnju u kojoj je pomoću mašina za šivenje pravio odevne predmete, ali u vreme Francuske revolucije ljuti majstori šivenja uništili su sve njegove uređaje. Krojači su u to vreme verovali da će im Timoner sa svojim mašinama oduzeti posao i zbog toga su se postarali da on više ne može da šije pomoću ovih naprava.
Otprilike u isto vreme, u prvim decenijama 19. veka, u Americi su počeli da se pojavljuju uređaji na kojima je moglo da se šije. Farmer Elaja Hau iz Masačusetsa je 1844. godine napravio mašinu za šivenje. U stvari, ona je bila produkt više pronalazaka različitih autora, a Hau je za svoj izum koristio i delove mašine koje je stvorio Isak Singer. Hau i Singer su se obogatili na svojim patentima, a njihove mašine za šivenje prodavane su u celom svetu.
Prve šivaće mašine bile su od drveta, a s vremenom su krte i osetljive drvene delove zamenjivali slični metalni. U prošlom veku su mehaničke mašine, za čije je pokretanje trebalo prilično snage, zamenjene električnim. Tada je šivenje postalo lako i dostupno svima.
Ipak, danas se većina odeće pravi industrijski i njena cena je takva da se više isplati kupiti je nego nabavljati materijal i sam šiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com