Briga o ličnoj higijeni postojala je milenijumima unazad, ali pravi motivi za stvaranje posebne prostorije, to jest kupatila, bili su zapravo verski. Veruje se da su prva kupatila otkrivena u dolini reke Ind, u gradu Mohendžadaro. Ta prva kupatila datiraju iz oko 2.500 godina pre naše ere. Među malim prostorijama nalazilo se i jedno veliko ozidano kupatilo napravljeno od pečene opeke sa popločanim prilazima. Slobodno se može reći da je to bilo prakupatilo.
Kupatila su građena zbog verskih obreda i u drevnom Vavilonu, a njih su mogli da koriste samo povlašćeni ljudi, na primer, kraljevi. Grci su bili prvi koji su uveli savremeni odnos prema kupatilima i kupanju. Tako je i prva kada koja je bila namenjena isključivo tome da se čovek u njoj okupa, a ne da se u njoj obavljaju verski odredi pronađena u Knososu. Ova kada imala je oblik kade za sedenje. Slične kade pronađene su i na drugim mestima na Kritu. Pretpostavlja se da su te kade ručno punjene i pražnjene, jer na dnu nisu imale otvor.
Stari Rimljani su oko 200. godine pre naše ere uveli kupanje kao društvenu potrebu i počeli da grade velike komplekse kupatila. U istoriji su tako ostale poznate čuvene Karakaline terme; one ne samo da su imale topla i hladna kupatila već su u njima postojale i prostorije za pranje kose, preznojavanje, masažu, manikiranje i gimnastiku. Rimljani su zaista znali da uživaju.
U srednjem veku, međutim, ljudi nisu mnogo marili za kupanje i održavanje lične higijene. Oni siromašni nisu imali prilika za to, a oni bogatiji nisu imali naviku. Dugo se čak i verovalo da je voda štetna za kožu, jer je tanji.
Javna kupatila su se u evropskim zemljama pojavila u 19. veku. Dugo godina bila su jako popularna. Međutim, tek u prošlom veku, sa pojavom masovne izgradnje stambenih blokova, počela su da se zidaju i kupatila u okviru svakog stana. Neki imaju mala kupatila, a neki velika, poput prave sobe; nekima je to omiljena prostorija u čitavom stanu. Sigurno je to da ljudi danas ne mogu bez kupatila.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com