Da li ste se ikada pitali koji su najstariji instrumenti na svetu i kada su oni nastali? Evo nekoliko odgovora na ta pitanja, bar što se tiče žičanih instrumenata.
Najstariji žičani instrumenti su harfe i lire, koje je skoro sigurno izumela sumerska civilizacija drevnog Iraka. Neki od prvih tekstova na svetu dolaze iz sumerskog grada Ura – iz oko 3200. godine pre naše ere, a na njima su se našli simboli koji predstavljaju jednostavne harfe.
Oblik ovih instrumenata ukazuje na to kako su mogli da nastanu. Možemo da zamislimo čoveka iz četvrtog milenijuma pre naše ere, ili čak i mnogo ranije, kako udara u zategnutu strunu luka i kome na pamet pada ideja da doda još nekoliko struna i tako dobije različite tonove. Sledeći korak bio je da se jedna strana lučnog oblika pretvori u zvučnu kutiju da bi se povećala rezonanca. Lira se razvila iz harfe.
Koliko su Sumeri poštovali harfu vidi se po tome što je njen izum pripisan direktno velikom bogu Enlilu. Najraniji iskopani primerci ovog instrumenta dolaze nam sa kraljevskog groblja u velikom gradu Uru, gde su sumerski vladari sahranjivani oko 2500. godine pre naše ere. Jedna od njih je prilično velika, visoka oko jedan i po metar, sa zvučnom kutijom u obliku broda sa pljosnatim dnom. Stajala je uspravno, pa se na njoj sviralo kao na današnjoj harfi. Priključci za žice bili su od zlata i srebra. U jednoj drugoj grobnici na kraljevskom groblju nađene su tri lire koje su na zvučnim kutijama imale životinjske glave za različite tonove – glavu bika za bas, krave za tenor i jelena za alt. Sve tri bile su veoma lepo dekorisane umetnutim školjkama.
Harfe i lire bile su omiljeni muzički instrumenti u Mesopotamiji, a dostigle su veliku popularnost i u drugim oblastima Bliskog istoka. Naročito su bile popularne u drevnom Izraelu, što je opisano i u samoj Bibliji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com