Kako biste se osećali da ste izumeli jednu od najpopularnijih igračaka na svetu? Verovatno bi se radilo o mešavini ponosa i zadovoljstva jer ćete uskoro postati milioner?
U slučaju Ketrin Hetinger, radi se o mešavini ponosa i neopisive frustracije. Naime, Hetinger je, prema pisanju mnogih stranih medija, stvorila spiner, trenutno najpopularniju igračku na svetu, ali ova žena iz Floride našla se u nezavidnoj poziciji jer, iako joj mnogi pripisuju zasluge za izum ove igračke, Hetinger od svega nije zaradila ni centa.
Naime, Ketrin je osam godina plaćala održavanje patenta za izum koji je nastao još 1990., ali 2005. više nije bila u finansijskoj mogućnosti da nastavlja da održava patent zbog previsoke cene.
„Nisam imala novca. Toliko je jednostavno“, rekla je za Gardijan.
I dok proizvođači i prodavači spinera zadovoljno trljaju ruke i pune džepove, ova 62-godišnjakinja jedva spaja kraj sa krajem. Prodala je kuću i kupila daleko jeftiniji stan, isključili su joj telefon jer nije imala novca da plati račune i nada se da će jednog dana imati dovoljno para da kupi automobil koji normalno radi.
„Teško je biti izumitelj. Tek oko 3% izuma donosi novac. Gledala sam kako mnogi izumitelji stavljaju kuće na hipoteku i gube sve. Uzimate podstanare, pomažu vam prijatelji i rodbina. Teško je“, govori za Gardijan i priznaje da bi danas bila u potpuno drugačijoj situaciji da je nastavljala da plaća održavanje patenta: „Ne bih imala problema. Bilo bi to dobro“.
Uprkos svemu tvrdi da nije ogorčena, nego je da je popularnost spinera ohrabruje: „Ljudi me pitaju da li sam ljuta, ali ja sam samo zadovoljna jer sam dizajnirala nešto što ljudi razumeju i pomaže im. Trebaju nam ovakve stvari da nas oslobode stresa. A i zabavno je. Tako je to sa kulturom, jednom kad svi počnu da rade određenu stvar, postane prihvatljivo“.
Što se tiče nastanka izuma, ona tvrdi da je sve počelo jednog groznog leta ranih devedesetih, kada je bolovala od autoimunog poremećaja koji izaziva slabljenje mišića, a u to vreme morala je da se brine i za svoju kćerku Saru.
„Nisam mogla da podignem igračke ni da se igram sa njom. Počela sam da radim neke stvari od novina i samolepljive trake. Nije se čak radilo ni o protivtipovima, nego o igračkama sa kojima se moja kćerka igrala. Kad bi joj se nešto svidelo, radila bih na tome. Tada sam spletom okolnosti stvorila i prvu nemehaničku verziju spinera. Spiner je nastao zahvaljujući zajedničkom radu mene i moje kćerke“, govori Hetinger, koja je narednih nekoliko godina provela predstavljajući i prodajući svoj izum. Zarada je bila tolika da je pokrila tek troškove proizvodnje.
Patent je osigurala 1997., a baš kad je izgledalo da bi sve moglo da krene u pravom smeru, veliki proizvođač igračaka Hasbro 2005. odustao je od proizvodnje spinera, a odustala je i Hetinger koja je tada prestala da plaća održavanje patenta.
Ipak to je nije omelo. Nastavila je da radi taj posao kako bi mogla da plati račune, a radi i kao savetnica izumiteljima u Floridi. Započela je kampanju na Kikstarteru, kako bi počela proizvodnju originalnih spinera, ali situacija u ovom trenutku ne budi previše nade za pozitivan ishod.
U isto vreme pojavili su se i oni koji tvrde da njen izum nema veze sa današnjim spinerima, osim što se u oba slučaja radi o igračkama koje se vrte. Hetinger je za Blumberg kasnije izjavila da ne zna da li bi se njen patent mogao primeniti na novu generaciju spinera. Stručnjaci za patente prilično su skeptični i smatraju da bi povezanost dva proizvoda bilo teško dokazati. Originalni bi patent službeno istekao 2014., što je tri godine ranije nego su postali popularni.
Međutim, zanimljivo je to da je Hetinger jedina osoba koju povezuju sa ovim proizvodom i da u ovom trenutku se ne zna ko je pravi izumitelj popularne igračke.
Skot MekKoskeri početkom maja izjavio je da je 2014. osmislio metalnu napravu kako bi mu pomogla dok se vrpoljio na sastancima i tokom dugih telefonskih razgovora. U njegovom slučaju radilo se o napravi imena Torkbar koju je i prodavao, a nedugo nakon toga mnogi drugi počeli su da proizvode slične igračke, prenosi Index.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com