Nije retkost da se deca boje grmljavine, a ako je grmljavina baš glasna, umeju i stariji da se uplaše. Strah nije neopravdan, jer se radi o jakim električnim pražnjenjima i potrebno je znati kako da se ne izložite nepotrebnom riziku.
Početni „izvor“ groma su oblaci kumulonimbusi, koji se često javljaju u periodu od aprila do septembra. U tim oblacima je jako električno polje. Kada kroz pukotine u vazduhu prođe struja, vidimo munju, a ako ona stigne do zemlje, dolazi do udara koji može biti i jačine do nekoliko hiljada ampera, i to je ono što nazivamo grom. Smatra se da nas u gradovima od udara groma štite gromobrani, ali ta zaštita nije stoprocentna – što i sami odlično znate ako ste morali da gasite strujomer koji se zapalio u toku oluje, ili da kućni aparat iz koga je nešto blesnulo nosite na opravku. Čak i uz gromobran, grom može da udari u kablove i prođe kroz električnu mrežu do kućnih aparata.
Šta učiniti ako ste kod kuće u toku oluje s grmljavinom? Obavezno isključite električne aparate – televizori, kompjuteri i telefoni su oni koji najčešće stradaju, ali ni, recimo, klima-uređaj ne bi smeo da radi u toku oluje. Grom može da prođe kroz otvorenu utičnicu i izazove požar u kući – a izazvaće ga još i lakše ako utičnice blokirate nameštajem. Pošto su voda i vodovodne instalacije dobri provodnici, u toku grmljavine se ne treba kupati niti prati sudove.
Nekome se može učiniti interesantnim da šeta dok traje grmljavina, ali to je loša ideja, kao i trčanje. Ako se zateknete napolju kad zagrmi, trebalo bi da se sklonite u najbliži objekat, a još pre toga da isključite mobilni, čak i ako je u torbi. Ne treba stajati na otvorenom, niti se sklanjati ispod drveta, usamljene građevine na otvorenom ili bilo kog visokog objekta – tamo će grom prvo udariti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com