Kada pri kupovini iznos na računu završi na 99 ili 98 para, mnogi kupci kažu “U redu je!”. Neki čak zaokružuju i do 5-10 dinara. Svi pretpostavljaju da će preplaćeni novac dobro doći blagajnicama ili završiti u njihovim kasicama za kafu. Međutim, nije tako.
Zaposleni koji rade na blagajni i upravljaju i nadziru blagajnu moraju da obezbede pravično upravljanje gotovinom. Na to su dužni ugovorom o radu.
Ako postoji mala razlika, deo manjka obično se oduzima od isplate manjka koju plaćate uz svoju platu. Odgovarajući propisi navedeni su u tzv. ugovoru o nedostatku koji se prilaže uz ugovor o radu.
Upravo je u tom ugovoru regulisano i da se pozitivan manjak, odnosno višak novca na blagajni, mora predati poslodavcu. Onda on svom računovodstvu plus vodi pod “Ostali prihodi, neredovni”. Napojnica ne ide zaposlenima, nego firmi.
Nasuprot tome, uslužni radnici kao što su konobari, frizeri, majstori, pa čak i poštari smeju da primaju napojnice u određenoj meri. Čak ni u privatnim pekarama ili mesarama, davanje napojnice često nije problem.
Na upit t-onlinea, radnici u drogerijama rekli su da ni oni ne smeju da primaju napojnice te da su razliku morali da predaju kompaniji ako im se pojavi višak na blagajni.
Zašto je to tako?
Sudska praksa kaže da zaposleni u prodavnicama ne smeju sa sobom da nose (sopstveni) novac kada obavljaju poslove blagajnika, ostavljaju ga u bilo kojem obliku pored blagajne ili uopšteno dok rade. Iz tog razloga većina zaposlenika stavlja višak od računa ili napojnica direktno u blagajnu.
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari: korupciju – odnosno davanje povlašćenog tretmana kupcima, na primer odobravanjem posebnog popusta, pri čemu blagajnici kao zahvalu dobijaju napojnicu.
Ili nepravilno vođenje blagajne – na primer, uzimanje iznosa novca iz blagajne koji još nije odbijen od naknade za manjak ili stavljanje previše novca u blagajnu kako bi se iz predostrožnosti nadoknadile eventualne razlike i kako bi se izbegle posledice po zakonu o radu.
Blagajnici takođe ne smeju da primaju božićne darove ili male poklone uopšteno – poput čokolade kao mali znak zahvalnosti. Jer i tada se inače mogu optužiti za primanje mita, piše Fenix Magazin.
U nekim slučajevima takođe nije jasno jesu li artikl stvarno dobili na poklon ili su ga možda sami uzeli s police – i ponovno ispisali račun kupcu kao dokaz kupovine.
Ako želite da usrećite radnike supermarketa i diskonta, trebalo bi da budete ljubazni i strpljivi s njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com