Tradicija u mnogim fontanama širom sveta je ubacivanje novčića za sreću i zamišljanje želje, ali da li ste se se ikada zapitali odakle potiče ovo verovanje i šta se dešava sa gomilom konvanica koje se svakog dana nađu u vodi?
Sve je, naravno, počelo i od vode. Danas je u većini delova sveta dostupna čista voda za piće, ali to nije bio slučaj uvek. U prošlosti su se izvori teško pronalazili i mnoga evropska plemena verovala su da su izvori dar od boga te su za njih predstavljali svetilišta. Zato su umesto darova, bogovima ostavljali novčiće pored izvora vode, izgovarajući pritom molitvu, što predstavlja najranije oblike zamišljanja želja.
Danas, novčiće u fontane ubacuju turisti koji veruju da će ih to vratiti u neki grad, oni koji imaju neku želju i žele da se osvari ili oni koji jednostavno žele da se reše sitnog novca u džepu. Ali kovanice ne ostaju zauvek u vodi. Radnici zaduženi za održavanje fontane uzimaju novčiće, ako je u pitanju manja svota. U Njujorku je ustaljena praksa da sitan novac iz fontana uzimaju svi kojima je potreban, jer se one čiste na nekoliko nedelja.
Ako je u pitanju veća količina novca, brigu preuzimaju dobrotvorne organizacije koje ga upućuju najugroženijim građanima. Upravo to je slučaj sa jednom od najpoznatijih fonatana na svetu, rimskom Trevi. Nazvana je po boginji koja je vojnike vodila do izvora vode, a verovalo se da će oni koji popiju iz ove fontane ili u nju ubace novčic, imati zdravlje i sreću. Danas je ostala samo tradicija bacanja novčića i procenjuje se da se svakog dana u Trevi ubaci 3.000 evra u kovanicama. Zato se fontana svakog dana zatvara na sat vremena i humanitarna organizacija Caritas vadi novac, čisti ga i raspoređuje, zatim predaje banci, a od prikupljenih sredstava kasnije kupuju hranu za siromašne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com