Dok je Ludving van Betoven bio poznat po svojim remek-delima, uključujući Odu radosti i Simfoniju br. 9, vodio je život proklet nizom zdravstvenih problema, za koje je rekao da su ga doveli do ‘jadnog života’.
Iako nikada nije potvrđeno šta je dovelo do smrti kompozitora iz 19. veka, istraživači, koji su analizirali sačuvani DNA, veruju da bi mogli da ponude odgovor.
„Naš primarni cilj bio je da se rasvetle Betovenovi zdravstveni problemi, koji su poznati kao progresivni gubitak sluha, počevši od njegovih srednjih do kasnih 20-ih i na kraju dovodeći do toga da je funkcionalno gluv od 1818.“, rekao je koautor studije Johanes Kraus, Profesor na Institutu Max Planck za evolucijsku antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj.
Naučnici koji su izvukli Betovenov DNK iz čuperka kose uzetog s njegove samrtne postelje – najboljeg od pet sačuvanih pramenova – kako bi sekvencirali njegov genom, kažu da je uzrok smrti bolest jetre.
Prema nalazima, koji su objavljeni u Current Biology, istraživači kažu da je Betovenova bolest jetre izazvana virusnim hepatitisom, konzumacijom alkohola i genetskim faktorima, što je bila „savršena oluja“ za zdravlje.
Zna se od čega je preminuo
„Vidimo vrlo značajan faktor rizika za bolesti jetre, naročito u interakciji s drugim faktorima; alkoholizam je veliki faktor, kao i hepatitis B“, rekao je Tristan Beg, glavni autor studije i doktorand na Univerzitetu Kembridž, prenosi ABC News.
Betoven je počeo da gubi sluh u svojim 20-ima i patio je od paralizirajućih napada neprestanog povraćanja i proliva. Kasnije u životu počeo je da razvija probleme s jetrom, što je dovelo do njegove smrti u 56. godini, 26. marta 1827.
Istraživački tim, međutim, nije pronašao nikakvu genetsku predispoziciju za rani gubitak sluha ili varijante povezane sa složenim gastrointestinalnim stanjima kao što su upalna bolest creva, Kronova bolest ili ulcerozni kolitis.
Otkrili su i mračnu tajnu
Ali naišli su na porodičnu tajnu. Nakon što su naučnici sastavili kompozitorov genetski profil, uporedili su njegov DNK s njegovim rođakom koji je živeo u Belgiji. Ali nije bilo podudaranja za Y-hromozom u Betovenovim uzorcima kose.
To sugeriše da je negde u istoriji porodice postojalo muško dete, potencijalno sa strane kompozitorovog oca, proizašlo iz vanbračne veze. Iako to znači da kompozitor nije bio pravi ‘Betoven’, stručnjaci kažu da je nemoguće tačno reći kada se afera dogodila; međutim, veruju da je to negde između 1572. i 1700. godine, prenosi Klik.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com