Poznati britanski geolog Herbert Henry Tomas objavio je 1923. godine temeljnu studiju o Stounhendžu, tvrdeći da je pronašao precizne tačke na kojima su praistorijski ljudi iskopali kamenje. Međutim, s analizom je postojao samo jedan problem, pogrešna je.
https://www.youtube.com/watch?v=NTfsL3L0xS0
Geolozima je trebalo oko 80 godina kako bi to ispravili, objavljuje nova studija.
„U najboljem slučaju, Tomas je bio zaboravan i neuredan, ali u najgorem slučaju bio je obmanjujući“, izjavio je istraživač Rob Ixer, geolog na Univerzitetu u Lesteru i počasni naučni saradnik na Institutu za arheologiju Univerzitetskog koledža u Londonu u Engleskoj.
Nakon što su proveli deset godina proučavajući razne stene na Preselijskim planinama, Bevins i Ixer su shvatili da Stounhendžovo kamenje zapravo i dolazi s Preselijskih planina, ali iz potpuno drugačijih delova planine koje je Tomas u početku identifikovao, prenosi Sputnjik.
„Jednom kada smo shvatili da je sve pogrešno, vratili smo se na materijal koji je koristio, primere koje je koristio, tanke delove koje je koristio, karte koje je koristio i nakon ponovnog i ponovnog čitanja bilo je očigledno da su se njegove izjave sve manje menjale“, rekao je Ixer.
„Tomas je samo gledao ukupno više od 20 ili 30 tankih sekcija, dok smo Ričard i ja samo pogledali nekoliko stotina tankih delova istog materijala, uključujući sve njegove.
Ta mesta su dalje severno od onih koje je Tomas predložio u svojoj studiji 1923. godine i oko 140 milja od Stounhendža. U novoj studiji, naučnici su primetili da je „Tomas bez sumnje bio izvrstan petrograf“, ali njegov rad nije bio potpun, s obzirom da je proveo samo jedan dan na Preseli Hilsu i prikupio samo 15 uzoraka.
Štaviše, arheolozi i geolozi danas koriste alate visoke tehnologije, poput „rendgenske fluorescentne spektrometrije za celu geohemiju stene ili tehnike laserske ablacije ICP-MS za određivanje mineralnog sastava“ kojima Tomas nije imao pristup, piše u studiji objavljenoj časopisu „Antikviteti“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com