Otkad su sateliti počeli da snimaju Zemlju iz dalekog svemira, uočena je svetlucajuća misterija sjajna poput zvezde, piše „Nacionalna geografija Srbija“.
Ovo pitanje je intrigiralo naučnike, uključujući i poznatog astronoma Karla Sejgana, a tim NASA istraživača je konačno otkrio odgovor na to pitanje.
U novoj studiji, koja je objavljena u časopisu „Geofizikal risrč letrs“, naučnici su otkrili tajnu koja se krije iza Zemljinog sjaja iz svemira — led.
Satelit osmišljen da upozori naučnike na masovne koronalne eksplozije Sunca, koje se dešavaju milionima milja daleko od Zemlje, uočio je čudni odsjaj naše planete.
Svetlucanje su prvi put zabeležili Karl Sejgan i njegove kolege 1993. godine, koje su analizirali slike Zemlje s letelice „Galileo“, a otada su naučnici zaključili da se takav odsjaj dešava iznad vode.
Kad je satelit „Diskaver“ pokrenut, javnost je počela da ispituje autora rada Aleksandra Maršaka o odsjaju. On je imao u vidu i Sejganov rad, ali je primetio da odsjaji na slikama s „Galilea“ nisu ograničeni na tela naspram vode. Radio je s timom na analiziranju jednogodišnjih podataka „Diskavera“ kako bi pronašao poreklo odsjaja.
Tim je pogledao više od 800 odsjaja na slikama „Diskavera“ uzimajući u obzir širinu, ugao i apsorpciju kiseonika u Zemljinoj troposferi. Suzili su svoj izvor na Sunčevu svetlost, a potom su otkrili da se odsjaj poklapa s lokacijama cirus oblaka, koji su napravljeni od kristala leda i formiraju se u gornjoj troposferi.
Tim naučnika smatra da ove horizontalne ledene čestice unutar oblaka reflektuju svetlost od Sunca, što može biti primećeno i iz dalekog svemira.
Ovo znači da se odsjaj prilično mnogo razlikuje od onog koji ljudi opažaju na zvezdama. Zemljin prepoznatljivi sjaj se događa zbog njenih voda, a ova tehnika bi mogla jednog dana da se koristi kako bi se zabeležile druge planete bogate vodom.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com